Boris Tadić zaplakao na Duletovoj sahrani: "Nadam se da će jedna ulica poneti njegovo ime"

Nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić održao je emotivan govor na sahrani Duška Vujoševića i na taj način se oprostio od legendarnog trenera. Vujošević je umro prošle sedmice u Beogradu, a brojne poznate ličnosti došle su da ga isprate na večni počinak, što dovoljno govori koliko je bio cenjen i poštovan.

Tadić je kroz suze pričao o svom prijatelju Vujoševiću i tom prilikom zahvalio se svima koji su brinuli za zdravlje legendarnog trenera.

- Čast mi je da se obratim u ime porodice Vujošević da zajedno ispratimo Duška na večni počinak. Mislim da je čast svakome ko je danas došao da isprati ovakvog čoveka. Ja boljeg nisam znao. Dozvolite mi da u ime porodice Vujošević zahvalim svim lekarima koji su Duletu pružili pomoć u lečenju, to je bila teška i ogromna borba - rekao je Boris Tadić, pa dodao:- U ime porodice se posebno zahvaljujem Partizanu. Dule je Partizanu posvetio svoj život i svom ljudima oko kluba koji su učestvovali u organizaciji. Hvala Partizanu što je Dule ispratio onako kako je zaslužio. Posebno hvala navijačima Partizana, pesma kojom ste ga ispratili nisu samo reči već poštovanje prema Generalu i ljubav koju ste delili. Hvala i svim prijateljima koji su ostali saborci u borbi do samog kraja.

Prema njegovim rečima, sa Duškom se poznavao nekoliko decenija. Nada se i da će jedna ulica u Beogradu poneti ime po legendarnom treneru.

- Mi smo se znali nekoliko decenija, poslednjih smo bili bliski prijatelji. Povezivala nas je ljubav prema Partizanu, a onda i uvid u neke biografske podatke. Zajedno smo došli u Beograd, odrastali u ovom gradu, voleli košarku... Nadam se da će jedna ulica u Beogradu nositi ime Duška Vujoševića, to je najmanje što grad može da učini za njega - naglasio je Tadić.

Kako je dodao, niko nije voleo košarku više od Vujoševića.

- Duško je od ranih dana posvetio ljubav prema košarci. Ne znam nikoga u ovoj zemlji ko ne voli košarku. Kažu da je Srbija zemlja košarke. Srbija je zemlja ljubavi prema košarci. Duško je prvi počeo da uvodi revolucionarne treninge. Bio je primer najvećeg čojstva, Partizan bez njegovog duha ne bi bio Partizan. To svi moramo da zapamtimo, mi koji smo Grobari. On je jedan od onih koji su ime košarkaškog trenera podigli u nebesa. On je taj kult podigao. Duško je bio i Crnogorac i Srbin i Jugosloven i Evropljanin i partizanovac. Brate, putuj. Zahvalni smo Ani, Luki, Našatši, zahvalni smo Žutoj, koja je bila uz njega i brinula. Putuj u neki bolji svet i znaj da ćemo uvek misliti na tebe, srešćemo se tamo gore. Hvala ti za sve, naša ljubav prema tebi je ogromna. Zbogom - zaključio je Tadić kroz suze.