Zvezdin dokaz da pripada samom VRHU Evrolige!

Crvena zvezda je napravila podvig za svako poštovanje. Drugi put u sezoni je savladala evropskog prvaka i okončala mu seriju od 19 uzastopnih pobeda. Fenerbahče je pao u grotlu Beogradske arene (79:73), a tim Saše Obradovića se kao feniks digao iz pepela.

Poraz od Bajerna je bio izuzetno bolan i danima je među publikom vladalo nezadovoljstvo i zabrinutost. Bio je to, slobodno možemo da kažemo, korak unazad u smislu borbe za plej-of, a možda i plej-in. Ipak, ova pobeda je nešto što uliva nadu i dokazuje da je Zvezda tim za samu završnicu Evrolige.

Košarkaši Crvene zvezde su u petak uveče bili pravi heroji. Bili su hrabri i odvažni, srčani i imuni na pritisak ili bilo kakav strah. Krasilo ih je zajedništvo, koje je u prvi plan izdiglo nekoliko pojedinaca.

Energični Moneke i "dirigent" Kodi

Prvi među njima bio je Čima Moneke. Nigerijac je u poslednje vreme kuburio sa formom, mada zalaganje nije dovođeno u pitanje. Nagrađen je za maksimalnu želju i požrtvovanost, pa je poneo ulogu junaka protiv Fenera. Sjajno se uveo u utakmicu, borio se za svaku loptu i predstavljao je ogroman problem za Fenerovu odbranu, što je kasnije istakao i sam Šarunas Jasikevičijus. Ubacio je čak 21 poen, uz vrlo dobar procenat šuta za tri poena - 57 odsto (4/7).

Kodi Miler-Mekintajer je često osporavan, ali je takođe u kontinuitetu možda i ključni igrač Crvene zvezde. Njegova energija nosi ovaj tim, bugarski reprezentativac diriguje u odsudnim momentima i razigrava saigrače. Nije slučajno to što je prvi asistent Evrolige, a protiv Fenera mu je za dlaku (ili dve) izmakao "tripl-dabl" učinak. Postigao je deset poena, imao osam skokova i podelio čak 12 asistencija. Zvezdin "vuk" nije igrač koji sebe ističe ispred ekipe, igra bez sujete i potrebe za dokazivanjem. Najprostije rečeno, u službi je ekipe, što je možda i najvažnije.

Nvora i Batler su prava muka za svakog rivala

U ovakvim utakmicama je gotovo neophodno da imate igrače poput Džordana Nvore i Džereda Batlera. Istina, Nvora je srljao i štetio ekipi protiv Bajerna. Imao je takvih momenata i protiv Turaka, ali je, ipak, bio izuzetno važan faktor u Zvezdinoj pobedi. Posebno se istakao onim zakucavanjem u četvrtoj deonici, kada mu je Batler poslao ne baš idealan pas. Taj momenat je izazvao eksploziju oduševljenja u Beogradskoj areni.

Naravno, nikako ne smemo izostaviti Džereda Batlera, koji je već ušao u srca i postao miljenik Zvezdine publike. Ta mekoća i elegancija koju ima, a uz to i odvažnost da preuzme odgovornost kada je najvažnije, prave čitavu ekipu za 50 odsto boljom. Ono o čemu se malo priča, jeste njegov napredak u defanzivnim zadacima. Po dolasku se u istim nikako nije snalazio, a već sada može da izađe na kraj i sa najzahtevnijim napadačima Evrolige. Džered Batler je nešto što Crvena zvezda i sama Evropa žude da imaju, gledaju i uživaju.

Junak iz senke

Jedini srpski košarkaš u čijoj poenterskoj koloni ne stoji nula, bio je Nikola Kalinić. Njegov statistčki učinak nije Bog zna šta - jedan poen i šest skokova. Ipak, Kalinić je srce i motor Crvene zvezde. Njegov doprinos je praktično nemerljiv. Konstantno stavlja kolektiv ispred sebe, ne žudi za poenima, solo potezima i slavom. Tu je zbog tima i zato ga voli Saša Obradović, zato ga je cenio svaki trener i zato je Svetislav Pešić govorio da je najvažniji igrač reprezentacije.

Ostalo je još sedam utakmica do kraja regularnog dela. Crvena zvezda zauzima šestu poziciju sa 18 pobeda (koliko je zabeležila za čitavu prošlu sezonu) i ima dobre predispozicije za plej-in, ali i plej-of. Bila bi prava šteta da ispusti ovaj položaj i ne napravi određeni iskorak na evropskoj sceni.