Boriša Simanić: Vučić me je iznenadio, rekao je da je uz mene

Na pitanje kako je izgledao život posle Svetskog prvenstva i gubitka bubrega, Simanić kaže da je od početka znao da želi da se vrati na teren.

"Od prvog trenutka ja sam znao da ću se vratiti. Naravno, da uslovi nisu dozvoljavali, ne bih, ali nadao sam se. Oporavljao sam se osam-devet meseci, nisam prestajao da treniram. Posle sam dobio zeleno svetlo i počeo da treniram“, rekao je.

Upitan kako je bilo vratiti se profesionalnim obavezama posle takve pauze, Simanić ističe da su povratci nakon povreda uvek teški, ali da je to deo sportskog života.

"I ranije je bilo povreda, ali ne takvih. Navikli smo, ispočetka se vraćaš, ispočetka učiš. Sve ostane u telu, ali moraš da ga pripremiš jer je totalno zamrlo“, kaže on.

Simanić priznaje da mu je povratak bio fizički teži nego psihički, ali da su u početku postojali podsvesni oprez i reakcije.

"Nisam se bojao, ali prva dva meseca sam pazio, držao sam ruku dole da ne dobijem udarac. Kasnije sam ulazio u kontakt bez problema“, objašnjava.

Govoreći o samom trenutku povrede i onome što je usledilo, Simanić je izneo detalje.

"Otišao sam u svlačionicu, do WC-a, tamo sam mokrio krv. Tada su videli o čemu se radi i hitno su me prebacili u bolnicu. Bio je kasno, deset uveče, nije bilo doktora, samo stažisti i sestre. Dali su pogrešnu dijagnozu - rekli su da je veliki hematom, ali je zapravo bubreg pukao. Predložili su da se sačeka jutro. Bolovi su bili jaki, iako sam dobio morfijum. Da je prestalo da boli, ne bismo sada sedeli ovde. Žalio sam se, i posle dva sata su uradili novi pregled - videli su da je loše. Iskrvario sam dva i po litra krvi, morala je hitna operacija", objasnio je Simanić.

"Pogodilo me to..."

Na pitanje kako sada gleda na tu utakmicu, kaže kratko: "Sudbina. U tom trenutku je bilo katastrofa, ali hvala Bogu, sad sam živ i zdrav.“

Simanić se potom osvrnuo i na nedostatak poziva za reprezentaciju, što je javno prokomentarisao objavom koja je izazvala veliku pažnju.

"Pogodilo me to. Nije to samo jer nisam pozvan, nego to već traje dve godine. Posle dva-tri meseca od operacije sam se osećao bolje, planirao povratak, kucao na razna vrata - niko nije otvarao. Smatram da sam trebao da budem na pripremama, zaslužio sam. Ipak sam i ja izborio tu olimpijadu i bio deo reprezentacije ranije“, rekao je.

Na pitanje da li je pokušao da razgovara sa nekim iz Saveza, uključujući i selektora Pešića, odgovara potvrdno, navodeći da je tražio pomoć.

"Rekli su da će da vide šta mogu da urade, ali ništa. Tražio sam klub gde mogu da nastavim da igram. Srećom, pojavila se Igokea. Ljudi tamo nisu znali na čemu su sa mnom - da li ću moći da igram, koliko ću moći. Hvala im mnogo. Na kraju, ispostavilo se da sam ja, zajedno sa Draganom Milosavljevićem, jedini odigrao sve utakmice prošle sezone", dodaje on.

Simanić se nedavno sastao i sa predsednikom Srbije.

"Bio sam iznenađen. Verovatno je video moj post ili mu je neko poslao. Pozvali su me da se u ponedeljak javim na razgovor. Otišao sam, hteo sam da čujem šta ima da kaže. Hvala mu. Rekao je da ne može da utiče na neke odluke, ali da je uz mene“, ispričao je.

Na pitanje da li očekuje pomoć Saveza i predsednika, odgovara: "Nemam šta da očekujem. U Igokei sam, produžio sam ugovor. Navikao sam da se borim.“

"Vratio sam se na staro"

Govoreći o ponudi iz Španije, otkriva da je imao konkretan interes Bilbaa, ali je odlučio da ostane u Igokei.

"Bila je ponuda, i to bolja, ali odlučio sam da ostanem. Prošla sezona je bila dobra. U Bilbau bi možda bilo teško da se snađem, dok sam ovde svoj na svome. Znam trenera, saigrače, dobra je atmosfera. Sledeća sezona će biti još bolja“, kaže Simanić.

O trenutnoj formi kaže da je zadovoljan.

"Vratio sam se na staro. Prošle godine sam sezonu počeo sa par treninga i jednom pripremnom utakmicom. Ove godine je drugačije, i od početka ćemo jako“, poručuje.

Kao viziju budućnosti navodi nadu da će mu se karijera odvijati kako je trebalo da ide pre povrede.

„Nadam se da će sve biti kako treba. Da igram u Evropi, Eurokup, Evroliga… videćemo“, zaključuje Boriša Simanić.