Obradović: Moraš da se prilagodiš, ako misliš da već znaš sve, jednostavno si mrtav

Na početku je Obradović pohvalio organizaciju Kongresa trenera Evrolige i istakao činjenicu da je na njemu bilo 500 trenera iz 60 zemalja. Prenosimo vam šta je sve Obradović rekao za Gazetu.

Iskustvo u OAKA areni nakon 13 godina provedenih u Panatinaikosu?

- Uvek mi je lepo ovde. Ovo je bila naša kuća 13 godina. Uvek je lepo vratiti se u OAKA arenu sa svim timovima, sa Fenerbahčeom i sada sa Partizanom. Posebno ovog leta kada je sve opuštenije, sve je savršeno, a OAKA izgleda sjajno nakon svih promena. Čestitam svima u Panatinaikosu na tome - rekao je Obradović pa je dobio i pitanje o tome kako se on lično oseća kada uđe u dvoranu i zakorači na parket.

- Ovde sam uvek srećan… Pod ovim krovom je 13 godina. Koliko finala, koliko titula… Ali, najvažnije od svega je to što smo stvarali novu generaciju igrača Panatinaikosa. Mnogo dece je bilo uključeno, oni sada vole Panatinaikos, razumeju vrednosti ovog kluba i svi imaju Panatinaikos u svojim srcima.

Čemu je teže naučiti ekipu - disciplini u odbrani ili ispravnom donošenju odluka u napadu?

- Sve je to zajedno veoma važno. To je izuzetno težak svakodnevni posao. Uvek morate da pronalazite motivaciju, da gurate igrače da budu fokusirani jer igrate protiv najboljih timova u Evropi. Nije lako. Ali, zadovoljstvo dolazi kada svi shvate da mogu da daju sve što imaju. Ako se to dogodi, onda si u redu sam sa sobom, a to se prenosi na sve ostale i na razumevanje.

Rekli ste više puta da je košarka igra odluka. Kako učite igrače da unaprede brzinu donošenja odluka tokom utakmice?

- To je svakodnevni posao. Trening je za to veoma važan. Morate da ponavljate određene situacije mnogo puta i da ubedite igrača da svi imaju isti cilj. Bez toga - to ide veoma teško.

Kako se iskusan trener poput vas prilagođava stalnim promenama košarke, a da ne izgubi svoje principe?

- Dobro je imati principe, ali košarka se menja, igrači se menjaju. Sve je drugačije i jednostavno moraš da se prilagodiš. Ako ne uspeš, ako misliš da već znaš sve, jednostavno si mrtav. Svaki dan je prilika da nešto naučiš i da vidiš šta si i kako si radio u prošlosti. Imaš svoju filozofiju, ali važno je da se sa njom svi slažu, a pre svega igrači. Oni su najvažniji. I moraš da radiš svakog dana. Sve sugestije, posebno one koje dolaze od igrača koji žele da pomognu i koji se osećaju dobro na terenu su dobrodošle.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom, a da to nije trofej?

- Verujem da u životu imaš prilike da upoznaš druge zemlje, kulture, da stekneš prijatelje. Zbog toga sam bogat čovek. Živeo sam 28 godina van svoje zemlje, u Španiji, Grčkoj, Italiji, Turskoj. Imam prijatelje svuda, to su prijateljstva za ceo život i mislim da je to važnije od svega drugog. Znam da imam ljude koji će biti tu za mene ako mi zatrebaju. A to me čini veoma ponosnim.

Kada dođe vreme da odete u penziju, kako želite da vas ljudi pamte? Kao pobednika, kao učitelja ili nekako drugačije?

- Kao pobednika? Pa dobro, brojevi su tu, tu su i titule. Kao učitelja? Da, ima mnogo trenea u Evroligi koji su bili moji igrači. Mislim oko 150 njih na svim nivoima. I zbog toga sam veoma ponosan. Ali, kako želim da me pamte? Ne znam. Kao čoveka. Kao Željka. To mi je važnije od bilo kog trofeja ili bilo čega drugog. Važno mi je mišljenje onih koji su imali priliku da me upoznaju kao čoveka, kao osobu.

Da li je rasplet u Abu Dabiju bilo iznenađenje?

- Ne, tamo su bila četiri najbolja tima. I zasluženo su stigli do kraja. Mi treneri znamo koliko je to teško. Navijači i novnari koji vole košarku, koji su uključeni u sve - oni pričaju o favoritima. Ali, mi znamo da favorita nema. Svaki rezultat je praktično normalan. Iskreno. Pre Fajnal fora mnogi su verovatno očekivali finale Olimpijakos - Panatinaikos. Ali, dobili smo sasvim drugačije finale. Za neke je to bilo iznenađenje, za nas nije. Fenerbahče je pobedio zato što je zaslužio.

Kakva su očekivanja pred sledeću sezonu, većina ekipa se veoma pojačala?

- To je dobro za takmičenje. Evroliga svake godine postaje sve bolja. Promena sa dodatna četiri kola i dva nova tima je veoma važna. Ali, najvažnije je da se zadrži format u kome svako igra sa svakim. To je ljudima najinteresantnije. Sa 19 utakmica kod kuće navijači mogu da obezbede mesta u dvorani i da gledaju najbolje timove i najbolje igrače. To je budućnost, treba to da zadržimo. I moramo da shvatimo da to što samo četiti tima idu na Fajnal for ne znači da su svi ostali gubitnici. To nije tako.

Šta očekujete od Partizana ove sezone?

- Veoma smo ponosni. Imamo nešto neverovatno, uvek igramo pred punim tribinama, imamo najbolje navijače u Evropi. Možda i na svetu. Veza koju imamo sa njima je posebna. Kad god imam šansu, čestitam im. Biće nekih promena u ekipi i videćemo da li je to dovoljno. Ali, definitivno znam da ćemo se boriti u svakoj utakmici.

Šarunas Jasikevičijus vas veoma poštuje, znamo da imate dobar odnos. Da li biste ga kao trenera opisali kao "mini Željka"?

- Ne. On je Šarunas Jasikevičijus. On je izuzetan trener. Ne samo zato što je ove godine osvojio trofej, više puta sam to rekao u prošlosti. Sastajemo se na mečevima kao rivali, ja znam kako on priprema i vodi mečeve. On je pravi "mastermajnd". Verujem zaista da je tako i mislim da on to zna. Još od kada je bio moj igrač, znao sam da će jednog dana postati sjajan trener. Moje mišljenje je isto i sada kada je osvojio Evroligu.

Da li ga možda vidite kao trenera Panatinaikosa?

- U životu nikad ne znate šta može da se dogodi. Igrao je u Evroligi dugo, u Makabiju, u Barseloni, u Fenerbahčeu, u Panatinaikosu, na početku u Olimpiji. To je nešto što može da se dogodi, ne znate nikada. Na primer, mesta na kojima sam mislio da ću biti samo na kratko ispala su mesta na kojima sam ostajao godinama. Bio sam 13 godina u Panatinaikosu, sedam u Fenerbahčeu. Život je pun iznenađenja“.

Šta ste šapnuli Kendriku Nanu kada ste ga zagrlili tokom utakmice Partizana i Panatinaikosa u Beogradu?

- To je za njega bio momenat velike nervoze. Znam da je on veoma dobar igrač. I želeo sam da pomognem da se smiri. Iako sam trener protivničkog tima, ne volim da vidim kad igrači dobijaju tehničke greške ili budu isključeni. Zaista. Svi, igrači, treneri, moramo da budemo smireniji.. To je dobro za ligu. Moja namera u tom momentu je bila da ga smirim i da ga izvučem iz situacije u kojoj se našao.

Odlučili ste da putujete u Australiju na turnir posvećen Pavlosu Janakopulosu. Iako je to veoma dalek put. Da li ste oklevali?

- Ne, ni sekund. Pavlos je veoma posebna osoba u mom životu. Kao i Tanasis i Kostas. Mnogo puta sam ti rekao, oni su mi kao porodica. I to je duboko u meni. Kada god nas pozovu na ovaj turnir kažemo naravno, bez ikakvog razmišljanja. Srećan sam što Partizan i Panatinaikos imaju tako dobre odnose. Idemo zajedno u Australiju da igramo za Pavlosa. Veoma sam srećan zbog toga.

Znam da će tamo biti i Grka i Srba. Nadam se da ćemo zajedno slaviti košarku i da ćemo svi uživati. Utakmice i nisu toliko važne, kao ni rezultat. Važno je da pošaljemo poruku prijateljstva - zaključio je Obradović.