Evroliga uvodi revolucionarnu promenu

Ono što je bitno, ti propisi neće stupiti na snagu uskoro, već od sezone 2027/28, pa je teško sada pretpostaviti koliko će zapravo uticati na Crvenu zvezdu i Partizan, koji nemaju sigurno mesto u Evroligi.

Između ostalog, novi propisi pokrivaju minimalnu i maksimalnu sumu koju klubovi smeju da potroše na plate igrača - uz određene izuzetke - što će se dobijati na osnovu proseka prihoda svih klubova. To može da bude problem kako za one sa najmanjim prihodima, tako i najvećim, ali će se barem minimalni iznos odnositi samo na one koji imaju A licence.

Šta donose novi propisi za finansijski fer-plej?

Evroliga je prve propise koji se tiču finansijskog fer-pleja uvela još pre 10 godina, sve sa ciljem da se zaštite kolektivni interesi klubova od finansijskih rizika pojedinih klubova umanjivanjem uticaja deoničara klubova. Deceniju kasnije, Evroliga uvodi već pomenuti Standard konkurentnog bilansa, koji će važiti paralelno sa propisima o finansijskoj stabilnosti i fer-pleju, da bi se kontrolisale finansije klubova, a kao razlozi navode se:

- Usklađivanje ciljeva akcionara naglašavanjem minimalnih i maksimalnih nivoa naknade sa kolektivnim prihodima klubova, čime će se ojačati komercijalno partnerstvo između igrača i klubova.

- Promovisanje održivosti i ravnotežu između konkurencije uspostavljanjem raspona troškova za igrače koji su identični za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnog prihoda klubova.

- Sprečavanje nedozvoljenog poslovanja nagledanjem pridržavanja svakog kluba nivoima koji su usklađeni pre registracije igrača za svaku sezonu.

- Porast transparentnosti između timova koji se takmiče u Evroligi.

U saopštenju Evrolige se navodi da se na Standardu konkurentnog bilansa radilo u poslednje dve sezone, a da je u svemu učestvovala i Asocijacija igrača Evrolige (ELPA). Pomenuti propisi predstavljaju prirodnu evoluciju postojećih propisa o finansijskom fer-pleju u skladu sa novom realnošću u evropskoj košarci i više se vode kolektivnim prihodima, nego individualnim.

Novi propisi koji se tiču finansijskog fer-pleja će imati tri nivoa naknade za sve klubove - osnovnu, visoku i nisku, što će se računati na osnovu prosečnih prihoda klubova (od ulaznica, reklama i ostalih) u poslednje dve sezone. Ti nivoi će označiti minimum i maksimum potrošnje za svaki klub za naknade, uz izuzetke koji se tiču određenih igrača u cilju privlačenja, razvijanja i zadržavanja talenata. To će biti prvi put da je u okviru finansijskog fer-pleja uveden minimum koji klubovi mogu da potroše na igrače, čime se garantuje da će minimum 32 odsto kolektivnih prihoda biti potrošeno na igrače. Na taj način biće nagrađeni oni koji su najzaslužniji za porast prihoda.

Niski nivo nadoknade (LRL) predstavlja 32 odsto definisanih prosečnih prihoda klubova, izračunatih na osnovu tržišne vrednosti u periodu od prethodne dve sezone. To je minimalni neto iznos koji klub mora da potroši na plate registrovanih igrača, ali to se odnosi samo na one koji imaju A licencu. Klubovima koji nemaju višegodišnju licence biće dozvoljeno umanjenje niskog nivoa nadoknade.

Osnovni nivo nadoknade (BRL) predstavlja 40 odsto definisanih prihoda klubova. Zapravo je to maksimum koji svi klubovi smeju da potroše na plate svih registrovanih igrača, uz nekoliko izuzetaka. Ti izuzeci su dvojica nosilaca igre (izvesno najplaćeniji), igrači do 23 godine, oni koji su proveli barem tri sezone u klubu - ne nužno u nizu (kod njih se odnosi na 25 odsto plate), dugoročno povređeni igrači (koji su odsutni više od dva meseca), uz još jednog igrača.

Visoki nivo nadoknade (HRL) predstavlja 60 odsto definisanih prosečnih prihoda klubova. To je maksimalni iznos koji bilo koji klub može da potroši na plate registrovanih igrača, uključujući dvojicu nosilaca igre, ali bez ostalih izuzetaka koji su navedeni kod osnovnog nivoa nadoknade (BRL).

Novi finansijski fer-plej pokriva i kompenzaciju konkurentnog bilansa, po kojem će svaki klub koji potroši više od visokog nivoa nadoknade morati da plati kompenzaciju ostalim klubovima koji se pridržavaju pravila.

Predstojeća sezona Evrolige će biti tranzicioni period za nove propise, koji će se postepeno uvoditi u dve sezone koje sledi, a potpuna primena se očekuje tek za tri godine.