Košarkaški snovi Stefana Miljenovića

Borbeni bek igra svoju prvu sezonu u regionalnom takmičenju, ali i pored manjka iskustva dao je veliki doprinos odličnim rezultatima Mege na startu sezone koja je sa pet pobeda i četiri poraza na šestom mestu ABA lige.

- Izuzetno dobro igramo, a to je pre svega posledica velikog rada na treninzima. Utakmice u kojima smo poraženi, gubili smo na jednu loptu, ali smo pokazali da sa svim ekipma u ligi možemo ravnopravno da se nosimo. Atmosfera u ekipi, za koju je zadužen kapiten Plavšić je sjajna. Svi smo mladi i svi imamo velike ambicije. Zato je svaki trening intezivan kao da imamo utakmicu protiv najjačeg protivnika. Velika je borba, konkurencija je zdrava i to nam pomaže da igramo dobro. Sve ekipe su daleko iskusnije od nas, a mi to moramo da nadoknadimo velikom agresivnošću i borbenošću i za sada u tome uspevamo - konstatuje Miljenović.

Dvadesetdvogodišnji bek pred sebe je u ovoj sezoni postavio jasne ciljeve:

- Pre svega da napredujem, da se igrački usavršavam i razvijam, za šta je Mega kao klub idealno mesto. Želim da se pokažem u najboljem mogućem svetlu i svojim igrama pomognem ekipi da ostvari što bolje rezultate.

Košarkaški put Stefana Miljenovića bio je poprilično neobičan s obzirom da je rođen u Kanadi, na Nijagarinim vodopadima. Košarku je zavoleo uz šest godina starijeg brata Aleksandra, a počeo je da trenira kada je imao 11.

- Glavna asocijacija na detinjstvo je hladno vreme i mnogo snega. Ali, imao sam dobro školovanje, priliku da usavršim jezik. S obzirom na to da dalje košarkaško usavršavanje nije imalo perspektivu u Kanadi, sa samo 15 godina odlučio sam da se odvojim od porodice i u srednju školu odem u Ameriku.

Miljenović se preselio u Mejn, pohađao je Li akademiju, gde je proveo dve i po godine:

- Otišao sam iz Kanade, ali od hladnog vremena i snega nisam mogao da pobegnem. U početku mi je bilo jako teško da se priviknem na sve. Populacija je bila mala, nikoga tamo nisam imao, a porodica mi je bila udaljena 12 sati vožnje. Ekipa nije imala neke zapažene rezultate, ali sam te druge sezone pružio zapažene igre. Imao sam odličnu statistiku pa sam izabran među 25 najboljih igrača u državama Masačusets, Njujork, Nju Hempšir, Mejn, Konektikat i Vermont.

Usledila je nova selidba, na poznati srednjoškolski program Husak u Njujorku:

- To sve vodi naš čovek, bivši košarkaš Rade Džambić. On regrutuje igrače i pravi timove. Tako sam i ja stigao u Husak. Pored činjenice da sam bio odličan đak, imao sam i veoma dobru sezonu. Bilo je dosta interesovanja i očekivao sam da ću pronaći dobar koledž.

Shodno činjenici da je imao sve odlične ocene, Miljenović je bio blizu odlaska na čuveni Univerzitet Jejl, ali do zvanične ponude nikad nije došlo. Završio je na Univerzitetu Sliperi Rok u Pensilvaniji, ali u Drugoj diviziji NCAA lige nikad nije zaigrao:

- Zbog pandemije virusa korone, otkazana je čitava sezona. Malo je reći da sam bio razočaran.

Ipak, Miljenović je kroz selektivne kampove, dok je boravio u Americi imao prilike da se nadmeće sa nekolicinom igrača koji su stekli statuse zvezda u NBA ligi:

- Igrao protiv dosta igrača koji završili u NBA. Među najpoznatijima su Ar Džej Beret i naravno Šaj Gildžus Aleksander. I tada je bio velika zvezda, ali nisam imao preveliki respekt, bili su to zanimljivi dueli. Već u to vreme svi su znali sve o njemu i sećam se da je imao neverovatnu dozu samopuzdanja.

O planovima za budućnost Miljenović kaže:

- Voleo bih da igram u Španiji. Mnogo mi je o tome tokom prošle sezone dok sam bio u OKK Beogradu pričao trener Vule Avdalović. Imali smo jako dobar odnos. Imao je dosta poverenja u mene i mnogo toga me je naučio. Bila je to njegova prva godina na čelu stručnog štaba i moja prva seniorska sezona. Našli smo se da pomognemo jedan drugom i sve to je odlično funkcionisalo. Zbog njegovih iskustava i brojnih priča zaista bih želeo da se okušam u Španiji - zaključio je Miljenović.