ZLATNA DECA SRPSKE KOŠARKE Na kojoj strani je srce KSS?

Juniori Srbije savladali su Španiju sa 81:71 u finalu Evropskog prvenstva, a nakon toga je usledila i scena za istorijsko pamćenje. Srpski košarkaši su složno pevali „Bože pravde“ i to sa neopisivim emocija. Mnogi su u tim momentima bili i na granici suza, a selektor Nenad Stefanović je držao ruku na srcu. Pa, na kojoj strani je srce Košarkaškog Saveza Srbije. Postoje opravdanje sumnje da nije na istoj.

Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Danilović kaže da će juniorima našeg nacionalnog tima značiti evropsko zlato do kraja života. Do kraja kog života? Međutim, ne smemo dozvoliti da nam medijske krokodilske suze zamagle vid. To je put u sumrak. Koliko je još ugleda ostalo KSS-u da može da ga ćerda i to još preko ove dece, koje grb na majici drže i ljube kao svoje najrođenije. Danilović apeluje na klubove da puste tu decu da igraju. Glupost. KSS na čijem je on čelu aminovao je da nam klupska košarka izgleda ovako.

Između ugleda reprezentacije i navodnog ugleda Predraga Danilovića ne okleva se da se utvrdi prioritet, zajedno sa Upravnim odborom ceo KSS. Ne samo u svetu, nego ni u Evropi, pa ni na nesrećnom Balkanu, Srbija ni po jednom merilu nije u vrhu. Tačnije, loša mesta rezervisana su za Srbiju sa njenim šefom na čelu. Zato se vlast parazitski kači na KSS i reprezentaciju. Čim namiriše kvalitet, njemu raste apetit. Tako će i ova deca  biti pojedena.

Mladi igrači sve više se odlučuju da već sa 15 godina odu po belom svetu, jer drugi mogu da im pruže i igrački razvoj, ali i finansijsku stabilnost. Drugi razlog je što veliki poput Zvezde i Partizana neće da plaćaju veliko obeštećenje malim klubovima za nekog talentovanog igrača. Mali klubovi ulažu u talente, a onda veliki uz pomoć pritiska na roditelje uzmu te klince za manje od 1.000 evra obeštećenja ali zato široko nude 50% novca od prvog ugovora u inostranstvu koji potpiše, a to se retko kad desi. Zato je Danilovićeva priča nešto poput, one legende, kad punjena ptica traži harizmu u sebi. On je već odavno nema.

S druge stane, klubovi iz inostranstva daju i po 15.000 evra obeštećenja za talenta i mnogo manji procenat od prvog ugovora, ali sa tim novcem mali klubovi mogu da opstanu i pet godina i da ulažu u nove igrače. Podatak da je kadetska reprezentacija Srbije do 16 godina pre nekoliko godina u svom timu za EP imala trojicu igrača iz inostranih klubova dovoljno govori kuda ide naša košarka. Dvojicu iz Italije i jednog iz Španije.

Zlo može da usledi. Posle epske pobede nad mitskim protivnikom Španijom, košarkaši će se možda pokloniti predsedniku, kome idu sve zahvale za uspeh. Od njih će predsednik dobiti zlato, loptu s potpisima igrača, jer, eto i on je budući TRENER. šta deca znaju. A, bruka je počela mogo ranije. Organizacija Evropskog prvenstva za košarkaše do 18 godina, počela je u oktobru prošle godine.

- Domaćin prirpema halu i sale dveju osnovnih škola - izjavila je tada gradonačelnica Dragana Sotirovski.

Sastanak predstavnika Košarkaškog saveza Srbije i Grada Niša, održan je u Gradskoj kući bez medija. Onda je, za vreme održavanja krenuo kijamet i krov koji prokišnjava. Za  finale nije bilo mesta za sve zainteresovane. Tako su se Niš i KSS odužili klincima bogme i pokazali, koliko su uopšte verovali u njih.

Za ovu državu svojatanje tuđih uspeha daje iluziju važnosti i kolektivnog prestiža. Ajde bar da decu toga poštede.