Ubijanje košarke u Srbiji ili stanje svesti KSS

Kriza srpske košarke nije kriza talenata, već stanja svesti KSS koji više ne može da proizvede velike naše asove. U najboljem slučaju, to stanje svesti može da proizvede ponekog NBA igrača koji brine za sopstvenu karijeru i sopstvenu statistiku i koga reprezentacija zanima koliko i državljane Srbije podno grejanje u Nikaragvi.

Selektor Svetislav Pešić navodi da nije tragedija, čak i ne očekuje, medalju na ovogodišnjem Mundobasketu. Međutim, male zemlje, koje imaju osećanje straha od nestanka jer ekonomski i politički propadaju, teže, međutim, da preko nekog sporta dokažu svoje postojanje. U ovom slučaju, Pešić i Predrag Danilović im ni to ne dozvoljavaju. Možda poenta ovogodišnjeg Mundobasketa i jeste u tome da se srpska košarkaška reprezentacija i simbolički smisao košarke u Srbiji unište kao ostavšina prošlosti. Možda je i taj plan deo obećane promene koje ovaj režim najavljuje.

Nije, dakle, nikakvo pitanje da li je sport pomešan sa politikom i da li će u budućnosti biti povezan. Jeste povezan i biće povezan. Pitanje je samo ko ima moć da sport politizuje i zašto. Pitanje je i koliko možeš da budeš prodana duša i da uništiš ono što su napravilie generacije pre tebe. Sve što je Svetislav Pešić do sada izgovorio, puke su tirade i izmišljotine. Umesto što je pričao neistine i najavljivao šta treba da se uradi, posle debakla na Evropskom prvenstvu, trebalo je samo da kaže da više neće biti selektor.

Nije Pešić jedini, zajedno s njim mora da ode i Predrag Danilović, prvi čovek košarkaškog saveza. I Pešić i Danilović bili su veliki, jedan kao trener, a drugi kao igrač. Ali, to je bilo nekada. Sada su se pokazali kao NIŠTA. Ustvari, Danilović je postao NIŠTA od kad je pristao da trpi u upravnom odboru saveza savetnicu Aleksandra Vučića, Suzanu Vasiljević. Savez će objasniti da košarkaše treba uključiti u promociju zemlje, „u kampanju u koju država ulaže mnogo, a mi želimo da iskoristimo naš ugled i doprinesemo promeni imidža i promociji zemlje, naročito na Svetskom prvenstvu“ (2019) . Vasiljević će na to dodati da „njene veze“ u medijima u Srbiji, regionu i svetu mogu pomoći Savezu u tom promotivnom poslu.

Sumnjali smo svojevremeno da je Igor Kokoškov na čelu reprezentacije Slovenije bio dobar jer je imao Luku Dončića. Posle smo videli, Pešić nije dobar i kada ima Jokića. Kao selektor, Aleksandar Đorđević je praktično oteran iz reprezentacije. Isto tako i Kokoškov. Umesto njih dvojice došao je kao spasitelj Pešić. Ali, Pešić više ne može nikoga da spasi, njegovo trenersko vreme je prošlo. A, Danilović ? Danilović je čovek koji od 2017.  nema nijedan uspeh u muškoj košarci. Osim što je uništio seniorsku kategoriju, petim mestom na Svetskom prvenstvu u Kini, neodlaskom na Olimpijske igre i debaklom u osmini finala na Evropskom prvenstvu.

I nije tu kraj Danilovićevih "grehova". Najbolji košarkaš planete je ostvario uspeh karijere, pošto je sa Denver Nagetsima osvojio NBA titulu, ali je ubrzo posle toga kao bomba eksplodirala vest da neće igrati za Srbiju na ovogodišnjem Mundobasketu. Šta je Nikolu Jokića zaista nateralo da odustane od nastupa na Mundobasketu, zna samo on. Priče o umoru su glupost. Međutim, danima već prestoničkom čaršijom kruži priča, da dobar deo krivice za neigranje Jokića snosi Danilović. Podsetimo, u jeku pohvala sa svih strana na Jokićev uspeh karijere, predsednik KSS je, blago rečeno, omalovažio MVP - NBA lige.

- Ne mislim da je Jokić najbolji evropski košarkaš u istoriji. Oštro sam protiv bilo kakvog poređenja prošlih i sadašnjih epoha. Svako vreme nosi neke svoje heroje. Nekada je najbolji bio Kića, pa je onda to bio Dražen, pa Kukoč, pa Divac, pa ja - izjavio je Predrag Danilović.

Ali, cela ova priča o reprezentaciji Srbije zanimljiva je iz još jednog ugla. Naime, lako je povući analogiju između nejake reprezentacije i slabosti države koju predstavlja. Tačnije, bez plana i vizije, s nemoćnom osobom na čelu.

Znači, iz poraza u poraz.