Krivci što Srbija na Mundobasket ide bez pola tima su Vučić, Danilović i Pešić

Prvi, Aleksandar Vučić, što je na predlog Bože Maljkovića predložio Daniloviću da umesto Kokoškova dovede Pešića i obećao da će njegove basnoslovne troškove od pola miliona evra platiti Telekom.

Drugi, Predrag Danilović, što je oterao Đorđevića, pa onda Kokoškova, potom prihvatio da postavi Pešića i nije ga smenio posle svega što je ovaj uradio pre, za vreme i posle Evropskog prvenstva.Treći, Svetislav Pešić, što je svojom bahatošću, nepristojnošću i činjenicom da ga je vreme odavno pregazilo doveo do toga da doživimo debakl na Evropskom prvenstvu, da se sticajem srećnih okolnosti plasiramo na Svetsko prvenstvo i da isključivo zbog njega igrači neće da igraju za nacionalni tim.

Da Pešić ne može da radi ovaj posao bilo je jasno još kada je u Nišu izgubio plus 13 protiv Belgije zaboravljajući da ima još dva tajm-auta. Iz reprezentacije je potom izbacio kapitena Miloša Teodosića ostajući bez kvalitetnog igrača i čoveka koji je bio autoritet za druge momke. Pešićevo je nesporno pravo da odluči ko igra, ali se neko ko je kapiten i igra 15 godina za reprezentaciju ne precrtava posle četiri dana priprema. Već tada je poremećena atmosfera u ekipi, igrači su se krstili zbog Pešićevih treninga gde su po sat i više sedeli u klupama, slušali monologe i gledali snimke. Prvi je Nikola Jokić posle dva dana hteo da napusti pripreme. Ostao je na nagovor Teodosića. Kao i posle izbacivanja Teodosića kada je hteo da ode drugi put.Na samom prvenstvu je Pešić katastrofalno vodio ekipu. Ponašao se kao što se ponašao čitav život dokazujući da je on glavni, da je važniji od igrača. U odlučujućim trenucima protiv Italije držao je Jokića na klupi!? Ceo košarkaški svet je bio šokiran time, a posledica je bio poraz u osmini finala.

Umesto da se sa ekipom vrati u Beograd Pešić je iz Berlina otišao za Minhen što je nezapamćen potez u istoriji sporta. Pred novinare je na beogradskom aerodromu izašao samo kapiten Vladimir Lučić da on, ni kriv ni dužan, objašnjava šta se desilo.

Košarkaski savez Srbije nije reagovao ni na šta od svega navedenog, iako je postalo jasno da ako hoćemo da imamo reprezentaciju Pešić ne može da ostane. Pešić je nastavio da vodi ekipu u kvalifikacijama doživljavajući sramotan poraz od grčkih trećepozivaca. I opet se ništa nije promenilo.Iako su svi koji su u košarci znali da zbog Pešića neće na Svetskom prvenstvu igrati ni Jokić, ni Lučić, ni Kalinić, ni Micić čelnici saveza nisu reagovali. Nisu poslušali savete mnogih koji vole i znaju košarku i nisu se zahvalili vremešnom Pešiću. Da su to uradili, da su doveli umesto njega Dejana Milojevića danas bi Srbija bila glavni kandidat za zlato u Manili. Jer svakome ko iole nešto o košarci zna je jasno da Srbija sa Jokićem i Bogdanovićem može da igra isto kao Denver sa Jokićem i Marejem. Sa Micićem, Kalinićem, Nedovićem, Smailagićem, Petruševim, Jovićem, Marinkovićem i ostalim momcima to bi bila ekipa koju niko ne bi mogao da brani.

Na žalost KSS nije odreagovao. I zato na Svetsko prvenstvo ne idemo sa vrhunskom ekipom već ekipom dobrih igrača i lošim trenerom i još lošijim stručnim štabom. Umesto da se borimo za zlato realan cilj je ulazak u osam najboljih. Više od toga biće jako teško, skoro nemoguće. Time će se nastaviti niz koji traje već šest godina da Srbija nije uzela medalju na velikom takmičenju. Poslednja je bila u Turskoj 2017. godine kada je savez jos uvek funkcionisao po inerciji koristeći sve ono dobro što su Đilas i njegov tim napravili od 2011. do 2016. godine.

Iskreno se nadamo da će nas događaji na Svetskom prvenstvu demantovati i da ćemo se u Beograd vratiti sa medaljom jer medalja je uvek cilj. Sve ispod toga se uvek tretiralo kao neuspeh. Jer, mi smo Srbija. Najbolja neamerička košarkaška nacija na planeti.