Ko je bio Bora Stanković: Ubili mu oca, Tito ga nije voleo...

Legendarni Bora Stanković imao je uzbudljiv i u puno trenutaka nimalo lep život. 

Slava koju je dostigao u drugoj polovini života, došla je kao rezultat dugogodišnje posvećenosti poslu, ali i ogromnoj ljubavi koju je gajio prema košarci.

Bora Stanković nije bio samo jedan od očeva naše košarke. Kroz njegov život, čitajući Borinu autobiografiju, možemo bez problema steći adekvatan uvid i u to kakvo je bilo jugoslovensko društvo posle Drugog svetskog rata.

I Bora je na svojoj koži doživeo neverovatan paradoks kao mnogi pre i posle njega, da kao dete "narodnog neprijatelja" ostavi nezamislivo veliki trag u ovdašnjem sportu.

Boru Stankovića, najcenjenijeg Srbina u svetu sporta, 1945. partizanske vlasti su uhapsile. Oca su mu ubili, a njega držali u zatvoru u Đušinoj ulici, tamo gde je danas Rudarski fakultet. Bio je jednostavno "ideološki nepodoban".

U Partizan je na primer, posle zatvora, došao samo da bi dobio pasoš.

- Dobijao sam ga ja i ranije, ali u jednom trenutku je nekom palo na pamet da mi ne daje više. Naravno, bio sam mlad čovek, hteo sam da putujem. Otići u inostrantvo u to vreme, to je bio san. Pobunio sam se, i mislio sam da je put do toga preko Partizana. Ali, ni to nije put. U početku ni Partizan nije hteo da me primi, jer su neki funkcioneri Zvezde, ili neki košarkaški funkcioneri intervenisali da me Partizan ne primi. Takva su vemena bila. Međutim, posle toga su formirali treći klub, Železničar, i tu sam igrao, ušli smo u prvu ligu, i posle dve godine sam otišao u Partizan bez ikakvih problema. U Partizanu sam igrao dve sezone. I tada sam već imao siguran pasoš. Posle toga više nisam imao problema. Takvo vreme je bilo, jednostavno dođe neki šef i kaže ti: 'Ne može.' I ne pita se zašto, prosto ne može. Prekinuo sam veze s Partizanom čim sam prestao da igram, i onda sam postao priučeni trener OKK Beograda - rekao je Bora Stanković za Nedeljnik.

Retko ko je mogao da na prvu loptu poveruje u podatak da jedan Bora Stanković nikada u karijeri nije bio kod Josipa Broza Tita.

- Ja tamo nisam išao nikada. Nisam bio pozvan. Da se ne pravim važan, nije da ja nisam išao, nego nisam bio pozvan. U to vreme su svi ljudi koji su bili imalo poznati imali svoje dosijee. Znalo se sve o svakome. Naročito u to vreme odmah posle rata. Mada je Tito nekoliko puta primao košarkaše. Voleo je košarkaše. Ti prijemi su, doduše, bili na bazi rezultata, nisu bili prijateljski - rekao je Bora.