A, ko je rekao da one stvarno nisu svetska sila?

Redak uspeh i velika stvar za devojke koje tapkaju narandžastu loptu u zemlji u kojoj je domaća liga skoro na izdisaju, klubovi bez novca, a skoro sve igračice u reprezentaciju dolaze iz inostranih klubova. A sve je počelo 2011. godine, kada su za istim stolom sedeli Ana Joković, tada nova potpredsednica Košarkaškog saveza Srbije, Marina Maljković, selektorka, i Dragan Đilas, tadašnji predsednik KSS.

- Devojke, imate potencijal i kvalitet, samo da se popnemo na krov Evrope i da odemo na Olimpijske igre u Rio - preneo je tada igračicama Đilas na otvorenom treningu u Hali sportova.

"Je l' ovaj lud?", pitale su se između sebe igračice iznenađene optimizmom, iako su duboko u sebi znale da to mogu i da imaju vrednost za vrh Evrope. Kasnija dešavanja na košarkaškim terenima Evrope, srećom, demantovala su ih, jer će 2015. godina i Mađarska ostati zlatnim slovima upisani u anale ženske košarke. Nikada, nekada velika Jugoslavija, kasnije "skraćena", ili neka druga država iz bivše SFRJ nije bila prvak kontinenta. Srbija jeste!

Odlično vođena od Marina Maljković, sa svom logistikom, organizacijom, novcem i podrškom, koji su pružali Ana Joković i KSS, već 2016. postali smo svetska sila sa bronzom sa Olimpijskih igara. Da sve bude kao u bajci, Jelena Milovanović (danas Bruks), Sonja Petrović (danas Vasić), Ana Dabović potvrdile su na Evropskom prvenstvu u Beogradu bronzanom medaljom, a dokazale da i dalje pripadaju planetarnom košarkaškom kremu prolaskom u Tokio 2020.

I ako se pitate šta će one tamo, odnosno dokle mogu na Olimpijskim igrama? Pa, mogu do medalje, naravno. Jer od košarkašica uvek očekujte najbolje, one vas nikada neće razočarati.

Zato su jedinstvene! Za Srbiju igraju povređene i rizikuju karijere

A da su "kraljice" naše istinske heroine, pored medalja i uspeha, pokazuju i njihovi postupci i gestovi, budući da se bore do poslednje kapi krvi za Srbiju, često su išle preko granica mogućnosti, rizikovale su karijeru, međutim ništa ih nije sprečavalo da se bacaju za svaku loptu na terenu.

Da im je reprezentacija iznad svega, pokazale su bezbroj puta. Tako je 2013. godine, kada je zauzeto četvrto mesto na Evrobasketu, što je bio nagoveštaj velikih uspeha, Ana Dabović igrala pod blokadom zbog povrede meniskusa, dok je Jelena Milovanović kvalifikacije za taj šampionat igrala neoporavljena od povrede, čime je rizikovala karijeru.

Takođe, Ana Dabović je igrala prethodno prvenstvo Evrope u Beogradu sa slomljenom rukom, Sonja Petrović (danas Vasić) i na Evrobasketu u Beogradu i na Olimpijskim igrama je igrala boreći se sa bolovima... E, zbog svega toga, ove devojke su jedinstvene.