Stojaković predstavio Partizan kao "mercedes": Drugo mesto NIJE OPCIJA

On se danas po prvi put obratio javnosti na predstavljanju u prostorijama stadiona u Humskoj.

- Drago mi je da sam ovde, izuzetna mi je čast i privilegija što sam ispred vas kao prvi trener Partizana. Moja trenutna uloga je takva. Nadam se da ću marljivim radom jednog dana ubediti vas da dođete zbog Nenada Stojakovića! Ciljevi su postavljani kroz generacije, prva generacije '47 koja je osvojila prvu titulu Jugoslavije, zatim '53 koja je samlela večitog rivala sa 7:1, od tada se nazivamo Parni valjak. Generacija '55 - prva utakmica u Kupu šampiona, '66 finale sa Real Madridom, prvi srpski klub koji je u novijoj istoriji ušao u Ligu šampiona. Lestvica koja je postavljena na najviši nivo. Negde, mogu da poredim sadašnji Partizan sa jednim mercedesom u garaži, pala je prašina na njega, retko izađe iz nje, ali pokaže performanse koje poseduje. Da pokažemo performans u kontinuitetu, koji će omogućiti mercedesu da kilometar po kilometar dođe do cilja - počeo je Stojaković.

Pričao je o prvom utisku.

- Moja filozofija je jasna - kao pedagog da učim decu da budu svoja, to je jedini način da potencijal ispune do samog kraja. Drago mi je da ima velika grupa igrača koja je trenutno u prvom timu. To je fudbal, život, negde na kraju, ja osećam koliko tu prostora ima među decom da budu bolja, negde moram da ih ubedim da oni to mogu.

O timu i očekivanjima...

- Mislim da sam bio jasan, ovaj klub kao gromada, uspavani div, ne smemo da razmišljamo o drugom mestu. Trudiću se da tim malim pobedama, na dnevnom nivou, da napravimo takmičenje, koje će doneti te pobede, koje će kao posledicu imati neke rezultate. Opcija za Partizan nikada nije drugo mesto.

Poređenje sa Ljubišom Tumbakovićem.

- Meni je čast i zadovoljstvo, ali taj razvojni put jeste sličan, ima dosta zanimljivosti. Te 1992. godine bio sam igrač petlića kome je trener bio Ljubiša Tumbaković, gde je kapiten bio Predrag Mijatović. Početak razvojnog puta je bio sličan. Čast mi je da je neko spomenuo moje ime uz Ljubišu Tumbakovića.

Nema pritiska posle dolaska na mesto na kojem je sedeo Srđan Blagojević.

- Ja sam od '89 u klubu, sa manjim prekidima i negde sam početkom leta osetio sinergiju između igrača i navijača, zaista sam se radovao svakoj utakmici. Ono što je tužno, da ako, na primer uporedimo sa nadgrobnim spomenikom, datum rođenja je 14. novembar, postoji ta crtica, ali onaj drugi datum dođe, ranije ili kasnije. Da li je neko u pravu ili nije, ja ne mogu da odgovorim. Imam zadovoljstvo da nastavim rad gde je započeo Blagojević, postoji kontinuitet zahteva i principe koji će nam pomoći da budemo bolji.

Upoznao se Stojaković sa ekipom.

- Jesam, juče sam prvi trening uradio, bilo je 12 igrača, a na svu sreću imamo veliki broj reprezentativaca. Bio je jedan jako lep trening, dosta pozitivne energije i osmeha.

Imao je jasnu poruku i oduševio Grobare.

- Apsolutno. Plan je jednostavan - Napadaj, napadaj, Partizane napadaj.

Ispričao je i anegdotu o Lebronu Džejmsu.

- Kad je reč o pritisku - ne razmišljam, mogu anegdotu da ispričam o Lebronu i njegovom ocu. Bilo je pola 12 i Lebron je izgubio utakmicu, zove oca kako si to igrao, on mu kaže pritisak "ćale", ne mogu da se nosim sa njim. On se ujutru vraćao nazad u Vašington, rekao mu je da ga čeka kod kuće. On poštuje oca, dolazi ispred kuće, on kaže "uđi, sedi", dolaze do mesta, parkiraju se i gase svetla. Posle nekih 20 minuta, izlazi čovek iz šatora, i žena sa dvoje dace, on mu kaže, pritisak - ovo je pritisak, kad ne možeš deci da obezbediš ono što moraš da obezbediš. Pritisak imaju ljudi koji ne veruju u sebe, koji imaju strah od budućnost, živim na jednodnevne rate, živim od danas za sutra na ovom poslu. Pritisak apsolutno ne postoji.

O mladim igračima...

- Kao što sam pričao za mercedes, jako je važan kontinuitet. Dečaci imaju kvalitet, ali ne u kontinuitetu, to je prvi i poslednji minut, moraš da se dokazuješ i da budeš pravi. Čim staneš neko te pretekne. Moja poruka - kvalitet postoji, svakodnevnim radom i dokazivanjem mogu da ostvare svoj potencijal.

Fudbaleri Partizana koje je trenirao, a sada igraju u prvom timu.

- Ponosan sam, ali to je ogroman prostor koji oni moraju da popune u svakom aspektu. Jako su mladi i praktično ne znaju gde je granica. Imamo sreće da su neki igrači otišli u "A" reprezentaciju i mlađe selekcije, da vide neke utakmice sa nekim ljudima koji su sposobniji, brži i agresivniji. Oni što pokazuju je zadovoljavajuće, ali ima još prostora za napredak.

Za dolazak u Partizan je prvi saznao - sin.

- Saznao sam to ranije, pozvao sam sina koji je bio na spratu, ja sam mu rekao, on ima 16 godina, dečko je u razvoju. "Moraš još više da obratiš pažnju na svoje ponašanje i sve" - nije me razumeo, tvoj otac je postao prvi trener FK Partizan. On ustaje, pruža mi ruku, daje mi zagrljaj i okreće se i kaže "e, to je nešto". Osećam ponos što sam jednog mladog momka uspeo da oduševim.

Kada je reč o stručnom štabu...

- Miroslav Vulićević će biti sa nama, Aleksandar Ilić sa Mišom Filipovićem, ostali deo ostaje isti, osim Marka Jovanovića koji je preuzeo Teleoptik.