Mučno i ponižavajuće je biti navijač Srbije ovih dana

Zajedničko za obe stvari, osim ljudi sa crnim kačketima na tribinama, jeste što je za obojicu selektora "odgovornost" strana reč, koncept koji jednostavno ne prihvataju i misle da se ne odnosi na njih, pišu Sportske.net.

Svi sad, nažalost, znamo taj osećaj da gledamo istorijski debakl momaka koji daju sve od sebe, a onda da se odgovorni za žrtvu tih igrača i njihovo brukanje prave da se ništa nije desilo.

Ispostavilo se da može i gore, jer je predsednik nacionalnog saveza Nebojša Čović u priču uveo - Slobodana Šarenca?!

Komentator koji je tačno 30 godina "glas" košarkaške reprezentacije je imao ozbiljnih zdravstvenih problema i čak je i hospitalizovan, a naravno da mu je doktor reprezentacije pomogao, takav odnos sa predstavnicima medija je sasvim normalan, ali šta je dovelo do toga da se predsednik KSS na nacionalnom servisu u ciničnom i ironičnom, posprdnom tonu bavi zdravljem drugih, a pogotovo komentatora kada se priča o neuspehu reprezentacije - to je valjda jasno samo njemu.

Da se razumemo, Čović po prirodi funkcije i posla ne snosi baš nikakvu odgovornost za istorijsku bruku u Letoniji. Prosto, rezultati ne spadaju pod zasluge predsednika Saveza, ali Čović i te kako ima odgovornost što kao prvi čovek krovne organizacije pravi atmosferu u kojoj se ne priča o odgovornosti, već o - koliko god to nestvarno zvučalo - zdravlju televizijskog komentatora.

Za Svetislava Pešića je ispadanje u osmini finala sa timom koji nije pokazao svoj kvalitet i sa trostrukim NBA MVP-om je stvar koja se prosto "dešava". Da, ispričao je Čović da smo imali velikih problema sa virusom i zdravljem i povredama, ali takve stvari se odmah kažu, ili se kažu odmah posle, jer posle "omerte" koja je nastala od nadležnih, ovo sad zvuči kao izgovor.

I kad smo već kod te "omerte" - ako neko javno kritikuje novinare da ne proveravaju informacije, onda bi bar trebalo da se javi na telefon ili odgovori na poruku. Ili on, ili bilo ko iz Saveza. I obična poruka da se nema zvaničan komentar i da će se sačekati analiza je skroz u redu i skroz razumljiva, ovo ostalo nije.

I sve ovo je usledilo u noći posle istorijske bruke Piksijeve reprezentacije i njegove nepodnošljive demagogije posle u kojoj je Engleze poredio sa zemljotresom, cunamijem ili nekom drugom silom prirode, uz besmislene izgovore da se "nekako desilo" da tim ima disciplinu protiv Španaca, da je protiv Portugala onomad imao "novu energiju" i slične sofizme.

Mučno je biti navijač Srbije ovih dana. Mučno, teško i ne malo ponižavajuće…