Nikolić o ratnom karakteru srpskih sportista i tragediji iz 1999.

Nekadašnji trener Rada, Vojvodine i Partizana je otišao u najveću zemlju sveta iako su tamošnji klubovi zbog rata sa Ukrajinom izbačeni iz evropskih takmičenja, a u razgovoru za Championat.ru prisetio se devedesetih i sukoba u tadašnjoj Jugoslaviji.

- Rat prvi, drugi, treći. Svake dve godine bio je rat. Osećala se velika nepravda, bili smo sami, okruženi neprijateljima. Nije bilo svetla, benzina ni hrane. Ali to je jedan od glavnih razloga zašto je Balkan tako dobar u sportu. Naš karakter je prejak. Ljudi se čude otkud toliki broj fudbalera, tenisera, vaterpolista, košarkaša, rukometaša. To je zato što sportu pristaje karakter onih koji su odrasli u ratu - izjavio je Nikolić.

Bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. posebno je bilo bolno za Nikolića.

- Bilo je mnogo situacija kada su bombe padale u mojoj neposrednoj blizini. Najviše mi je ostao u glavi jedna situacija. Imao sam kuma čiji je otac radio u televizijskom centru. Bio je 23. april 1999. godine kada je na Beograd bačeno mnogo bombi. Bila je noć, nije bilo struje. I onda je nakratko došla, uključi se televizor. A na vestima prikazuju da je bombardirana zgrada televizije. Na snimku sam video svog kuma, koji je dotrčao tamo jer mu je tata tamo radio. Nažalost, te noći mu je otac poginuo. Ali šta učiniti? To je život - naveo je bivši trener Partizana.