Zašto Srbija poput komšija NEMA VELIKU ČETVORKU?

Razmišljanja i nagađanja o reformi srpskog fudbala samo stvaraju privid normalnosti u Fudbalskom savezu Srbije. Jer, kada bi se među tim ekspertima i analitičarima našao i poneki znalac fudbala, sigurno bi se poveo spor oko toga zašto sve to nije urađeno mnogo ranije. Logično, samim tim i razumno. Ali ne i za Srbiju.Posle duela sa Benfikom, Interom, Monakom i Barselonom, a pred preostala četiri meča (Štutgart, Milan, PSV i Jang bojs) ekipa Crvene zvezde ne deluje da ima kapaciteta da uopšte dođe do "prvenca" ili makar boda ove sezone. Gol-razlika 4:16 takođe ne uliva mnogo nade da se situacija može značajno popraviti u duelima koji nadolaze, protiv takođe bolje rangiranih ekipa, osim možda Jang bojsa.
Crvena zvezda je posle četiri runde pretposlednja na tabeli, samo zbog bolje gol-razlike naspram slovačkog prvaka Slovana, koji je u ovom kolu primio gol manje od zagrebačkog Dinama, pa je u neku ruku hrvatski prvak ubedljivom pobedom "omogućio" srpskom šampionu da ne preuzme "fenjer". Dinamo je na toj tabeli inače na 16. mestu. A mnogi su priželjkivali da Zvezda igra protiv njih. Zanemarili su istoriju: Zvezda uđe u Evropu, Dinamo prođe grupu. Elem, SFRJ je imala veliku četvorku - Zvezdu, Partizan, Dinamo i Hajduk, koji su uz Olimpiju, Rijeku, Velež, Željezničar, Sarajevo, Vojvodinu, Budućnost činili jednu od jačih liga u Evropi. Bila je u top 5, ispred francuske Lige 1.Kvalitet je u Srbiji sada umrtvljen na 16 lokacija, a razum prosto nalaže da bi smanjenje broja učesnika na 12, ili još bolje, na 10 klubova dovelo do značajnog kvalitativnog iskoraka. Sada, više nego ikad, moralo bi se diskutovati o prelasku na sistem lige sa manjim brojem učesnika. Uz Zvezdu i Partizan, Čukarički je stekao reputaciju najvažnijeg prestoničkog kluba, posle večitih. "Brđani" su sada već dugi niz sezona klub koji nosi etiketu najstabilnijeg, onaj koji iz godine u godinu ide samo napred. Buđenje Napretka i Radničkog 1923 je više nego nedovoljno. U međuvremenu, TSC se pojavio kao "dar sa neba" za Superligu. Vojvodina se već predugo čeka, a niški Radnički i dalje živi u sećanjima na igranje u Kupu UEFA.Naša liga jeste loša i to moramo da priznamo. Od Hrvata, sem toga što su podarili reprezentaciji fudbalere koji izbacuju Brazil sa Mundijala, možemo da naučimo i da skratimo ligu. I sam Dragan Stojković Piksi je istakao da bi bilo i te kako dobro sve to skratiti, jer je 16 klubova mnogo za ipak malu zemlju kakva je Srbija. Ne zaboravite da najjača fudbalska liga Hrvatske broji samo 10 timova, a tako su nam samo dokazali da je kvalitet nekada važniji nego kvantitet. Jer, od zemlje koja je bila viceprvak sveta sigurno se ima mnogo toga videti, naučiti, pa i preuzeti kada je u pitanju rukovođenje i organizacija fudbalskog takmičenja.Hrvati, kao što je poznato, već duže od decenije igraju sa 10 klubova u elitnom rangu. Iz godine u godinu HNL liga nudi sve bolji i zanimljiviji sadržaj za navijače. Privlačnija je svima, pa i sponzorima (potpisan je rekordan ugovor o TV pravima). Baš je aktuelna sezona možda i najbolji primer one prave neizvesne borbe. Dinamo, Hajduk i Rijeka se bore za titulu, a tu je i sve stabilniji Osijek. Nažalost, Srbija još uvek nema ni "veliku" dvojku, a kamoli četvorku.To je ono što je bar trenutno potrebno Srbiji u ovom slučaju. Izjednačenija liga, koja bi iznedrila još neki klub koji bi bio korektan predstavnik u Evropi kroz godinu ili dve, a ne da sudbina srpskog fudbala bude zasnovana samo na ulasku i ispadanju Crvene Zvezde iz Evrope. 

Trenutni predmet srpske zaluđenosti jurenja za loptom su i novi stadioni u Leskovcu, Loznici, Zaječaru. Ti klubovi zveraju u nekim blatnjavim ligama, bez ikakve šanse da se domognu višeg ranga. Politika zidanja takvih objekata jeste i da se oni ispune. U ligi sa 10 ili 12 klubova sigurno ne bi bilo mesta za njih. A ko bi onda punio one novoizgrađene stadione.

Tu se slio ogroman novac, a tu je već u najavi prva rampa za reformu srpskog fudbala.