Navijači ne mogu da plate grejanje, a vi im tako vraćate?

Između ostalog, kako piše Mozzartsport, i one trenutke kada je Gvardiola besneo. Sve sa idejom da u ekipi sačuva onu vatru koja pravi razliku između odlične ekipe i zaista velikog tima. A, ovaj Siti svakako to jeste, iako je imao svoje trenutke patnje. Sve prikazane u dokumentarcu “Zajedno: Osvajači triple krune“, koji je od danas može da se gleda na popularnoj striming platformi.

Može da se prepričava iz više uglova. Biramo onaj o Gvardiolinim motivacionim govorima u svlačionici, jer oni najbolje oslikavaju koliko je zaista teško izdržati sav taj pritisak.

Hulijan Alvarez je pogodio za 1:0, ali Žoao Kanselo obara Harija Vilsona za penal i crveni karton. Fulam je izjednačio, ali je Siti u nastavku svejedno uspeo da pobedi zahvaljujući Halandovom jedanaestercu. Gvardiola je emotivan.

- Koliko godina zajedno, a momci? Ovaj stadion je danas bio ispunjen sa toliko emocije. Mnogo vas volim... Nije to zbog same pobede, znate to? To je zbog toga kako smo igrali 70 minuta, 10 protiv 11. Ovo mi je možda jedan od najsrećnijih dana ovde, jer postoji razlog što smo tu gde jesmo, to je ova emocija.

Nije ipak propustio da Kanselu ukaže na grešku.

- Za Ligu šampiona, uči iz ovoga. Ne smemo da pravimo ovakve greške, to je nemoguće. Nemoguće.

Kanselo je posle samo još tri puta bio u startnih 11 Sitija i dva meseca kasnije je otišao u Bajern iz Minhena.

Bilo je dakle trenutaka kada bi se Gvardiola raznežio, ali bilo je i onih kada je u njemu kuvalo. Nikad više nego posle poraza u Liga kupu od tima koji je na kraju ispao iz Premijer lige. Siti nije ni šutnuo u protivnički gol i Gvardiola je bio besan.

- Objasnite mi ovo danas. Objasnite mi. Da li mislite da je ovo normalno? To kako ste igrali? Problem je kad se nešto desi na terenu, a svima su glave dole. Niko da nešto uradi. Iskreno, da li mislite da je to normalno za klub kakav smo danas? Momci koji putuju, nemaju pare da kod kuće plate grejanje, a dođu ovde da nas bodre? I vi ovako odigrate? Da li stvarno mislite da je to normalno - grmeo je Gvardiola.

Napravio je pauzu od par sekundi, pa nastavio…

“Vau. Ovo nije moj tim. Bićemo u problem. Bićemo u problem. Ovo ne prihvatam… Da, počeli smo loše, to se dešava, ali zašto ne reagujete? Imate 80 minuta još. Gde je lopta? O, evo je ovde. Ne, eno je tamo”, aludirao je Pep na konfuziju u igri Građana.

Ali nikome nije bilo smešno.

- Hoćete da igrate? Hoćete loptu? Hoćete li da se pobijete? Ili ćete da se pobijete međ sobom? Kao braća? - pitao je igrače i nastavio.

- Spustite se ne zemlju svi. Nazad na zemlju. Radite jače. Radite bolje. Budite skromni. Budite ambiciozni. Inače...

Četiri nove sekunde pauze. Pre podsećanja da sledi gradski derbi.

- Za dva i po dana idemo na Old Traford. Deset godina čekaju da nas ubiju. Deset godina. Da li ste spremni? Jer oni sada imaju nešto što mi vi danas niste pokazali. Oni su gladni. Umiru od gladi. Mi nsmo. Niste mi to pokazali. Ni mladi, ni stari, ni novi, ni stari. Ni-ste-gla-dni!

Opet pauza, sada čak 12 sekundi. I Pep kao da je ostao bez reči. Ili je samo pristup drugačiji? Svakoga je pogledao u oči i pre no što je napustio svlačionicu samo je rekao: “Možda sam se ja zbunio”.

Siti je na Old Trafordu poveo, ali je Junajted preokrenuo i slavio sa 4:2. A kada je u narednoj utakmici Totenhem do poluvremena stekao dva gola razlike počeli su mnogi da sumnjaju u Sitijevu odbranu trona. Ispostavilo se međutim da su baš te noći Građani okrenuli ne samo utakmicu, nego celu sezonu.

Na poluvremenu još jedan Pepov uragan. Javno je govorio da su njegovi igrači navikli na bukete cveća, a zaboravili kako to izgleda kada moraš da se isprljaš i obaviš onaj rudarski deo posla. Totenhem ih je ubijao.

- Nešto u vama nam nedostaje, pronađite to! Nešto nam fali. Gde vam je strast? Gde vam je energija? Ono što će da kaže: ‘Prijatelji moji, preživeću’. Dokazali ste samo da apsolutno ne želite da osvojite Premijer ligu.

Period sezone kada je postalo jasno da će Mančester Siti biti pod istragom zbog čak 115 tačaka prekršaja protiv pravila finansijskog fer-pleja. Pitanje je doduše koliko je igračima to sve bilo važno, ali ako i nije Gvardiola je bio tu da ih podseti. Arsenal je opasno pretio, kod Pepa se probudio inat…

- Želim moje ratnike. Podržite me bezuslovno. Želim ovu titulu više nego ikad! Sve što smo osvojili, osvojili smo na terenu. Uvek. Volim ovaj klub. Volim I vas. Hajmo.

Jedan detalj da pokaže koliko nekad moraš da budeš dovitljiv i izmisliš drugačiji način da priđeš ekipi od koje tražiš zajedništvo. Gvardiola je na sastanak ekipe doveo kuvara Horhea Gutjereza i sve iznenadio.

- Kao kuvar, ti si genije - obratio se Gvardiola Gutjerezu, koji nije znao gde da gleda.

- Koliko puta smo zaboravili da budemo zahvalni na tome što ti brineš o nama. Skuvaš i odeš. Nekad ti ni hvala ne kažemo. A, zbog toga smo u finalu. Zbog tih sitnih detalja i svih vas koji brinete o nama - nastavio je Pep.

Tek onda se obratio ekipi.

- Budite ono što jeste. Budite najbolja verzija za sebe. Sutra igramo za besmrtnost. Sutra postajemo legende. Za vekove. Za vekove. Za vekove. Ljudi će vas pamtiti.

I hoće.