Baždarević: Miha je zaslužio da živi 300 godina

Velika duša čoveka koji se najlepše osmehivao, šireći na sve strane i dobrotu, i ljubav ("osmeh je poljubac duše"). Velike su i nebeske stepenice, kojima hodi neko zbog koga se (1991. godina) i nebo otvorilo i stadion eksplodirao, šampion fudbala i života, neustrašivi, hrabri ratnik, ujedinitelj crveno-belih, crno-belih, crno-plavih, crveno-crnih, nebesko plavih, bordo- zlatno žutih, ujedinitelj svih boja. Veliki, veliki Miha. Veliki je i put na koji su ga ispratili mnogi, i znani, i neznani, poklonivši mu se i rekavši: Veliki, veliki Miha.

- Veliki, neuporedivi Miha! Zbogom, dobri čoveče, počivaj u miru - ne skriva suze Mehmed Meša Baždarević, legendarni prvotimac Željezničara, dok evocira sećanja na saigrača iz reprezentacije za Sport Klub.

Duboka zahvalnost za sve što su zajedno prošli…

- Takva energija, volja, pripadnost timu… Retkost. Igrački kvalitet i ljudska vrednost? Takođe, retkost. Toliko je bilo prilika da se uverim, i kad smo nosili grb Jugoslavije i kad je igrao najpre za srpske, potom i italijanske klubove. Tužan sam, tuguje i moj Željezničar, moj grad Sarajevo, moja zemlja Bosna i Hercegovina - rekao je Baždarević i zaključio:

- Koliko je, zapravo, Miha bio veliki i moćan, koliko uticajan ne samo na igru, nego i na okruženje van fudbala, videlo se i kad je kovčeg s njegovim telom izložen u Rimu, sve počasti je zaslužiio, ali nije zaslužio da ode u 54. godini, ljudi poput Mihajlovića zaslužili su da žive 300 godina. Teško je svima, najteže njegovoj sjajnoj, uzornoj porodici, čije zajedništvo i ljubav predstavljaju obrazac za život.

Da se nikad ne zaboravi ko je bio veliki, ko je i dalje veliki, ko će večito biti veliki. Dok je knjiga i uspomena, dok je mora, reka, ravnica, brda i planina, dok je sveta i veka, uvek, zauvek Miha. Veliki, veliki Miha. Sin, brat, suprug, otac, deda, kum, prijatelj, igrač, trener. Veliki, veliki Miha.