FUDBAL NAM UMIRE Je l' nekog briga za to?

Kada nešto počne loše, onda je to teško popraviti. Najbolji primer za to je reprezentacija Srbije do 21 godine, sačinjena od talentovanih klinaca, koji karijere grade po Italiji, Holandiji, Belgiji... Ali, da bi se došlo do rezultata, onda je potrebno te klince dati u prave ruke, a nikako posezati za eksperimentima i burazerskim kombinacijama.

Upravo se to desilo U21 reprezentaciji, pošto je Fudbalski savez odlučio da "nagradi" Nenada Neška Milovanovića, bivšeg poverenika Srpske napredne stranke u Lučanima, pa je momentalno postavljen na mesto selektora. Da je to očajna odluka, moglo se odmah videti u prve dve kvalifikacione utakmice, kada smo jedva osvojili bod, što je bio samo uvod u bolan kraj kvalifikacija.

Videvši da je napravio kardinalnu grešku postavivši na mesto selektora čoveka čija je jedina zasluga idolopoklonstvo prema Aleksandru Vučiću, Slaviša Kokeza je brže-bolje posegao za promenom, pa je na funkciju postavio Iliju Stolicu. Međutim, ono što je isprva nakrivo nasađeno nikako nije moglo da bude ispravljeno - "orlići" su doživeli krah.

Tako je nastavljeno posrtanje mlađih kategorija, koji se u poslednjih pet godina ne mogu pohvaliti uspesima. Praktično, od zlata omladinaca na Svetskom prvenstvu do 20 godina u Novom Zelandu, srpski reprezentativni fudbal nije napravio nikakav rezultat vredan pažnje. Sam plasman na Evro se nikako tu ne može ubrojati, posebno što smo tamo, po pravilu, doživljavali blamaže i takmičenje okončavali već u grupi.

Stoga, ponovo se može postaviti pitanje: Gde nam ide reprezentativni fudbal? Sudeći po novom neuspehu - u ambis. Mlađe kategorije ne ulivaju nadu, nema nikakvog nagoveštaja da bilo šta može da se promeni, a koliko je dobar deo Srbije zapostavljen i fudbalski nerazvijen, najbolje se ogleda u spisku selektora kadeta Saše Ilića, na kom nema nijednog fudbalera iz klubova južne i istočne Srbije, dok je samo jedan predstavnik sa Zapada. I čemu onda da se A selekcija nada? Čime će da raspolaže?

Takođe, neizostavno pitanje je i ko je kriv za ovakvo posrnuće reprezentativnog fudbala? I tu je, manje-više, odgovor jasan. Jer, riba smrdi od glave, a kada se na mesto predsednika FSS postavi čovek po partijskoj liniji, kao što je to slučaj sa Slavišom Kokezom, onda ni rezultati ne mogu biti bolji.

Uostalom, sa tim su saglasni i čitaoci Direktno.rs, koji su u anketi na našem sajtu u velikoj meri upravo Kokezu označili kao glavnog krivca, pa tek onda fudbalere, koji nikako ne mogu biti amnestirani od odgovornosti.

Jednostavno, ovaj septembar je bio tragičan za reprezentativne selekcije, jer su A tim i igrači do 21 godine odigrali četiri meča i NIJEDAN nisu dobili. Izabranici Ljubiše Tumbakovića su izgubili od Rusa i remizirali bez golova sa Turskom, dok su "orlići" jedva izvukli živu glavu protiv Letonaca, da bi ih onda dobili Bugari.

Alarm je već odavno upaljen, srpski fudbal tone sve dublje i dublje, a najgore je što se pravi i najvažniji izazov bliži. U oktobru A selekciju Srbije čeka baraž za Evropsko prvenstvo, a ako se nešto bitno ne promeni - čini se da će epilog biti poznat.