29. MAJ 1991. - Dan od kada je Zvezda besmrtna

"Hoćete li da igrate kako vi želite i da izgubimo ili ćete igrati kako ja kažem i da osvojimo Kup šampiona?", sad je već čuvena rečenica koju je trener Crvene zvezde Ljubomir Ljupko Petrović izrekao dve nedelje pre finala u Bariju. Svestan da je prevaljen dug put i da je bitnije od svega popeti se na tron, legendarni stručnjak je iznenadio sve postavkom igre na "nulu", predvidevši da će srpski klub najviše šansi da osvoji pehar imati ako se dođe do penal ruleta. I sve je pogodio.

- Nema nam druge, branićemo se i čekati šansu. Ko da zadrži Papena kad mu Vodl i Pele gurnu loptu u prostor? Odlučio sam tako, neće biti klasičan bunker, a mislim da ćemo igrati nerešeno, govorio sam svima. I u produžecima nećemo ići grlom u jagodine. Sačekaćemo mi i penal i postati prvaci Evrope - rekao je Petrović prisećajući se te čuvene utakmice u Bariju.

Tako je i bilo, posle 0:0, Zvezda je slavila posle penala.

- Mučilo me je samo da li će Piksi igrati za Marsej ili ne. I umalo da nam Piksi dođe glave u produžecima, ali je ostalo 0:0 i nekako sam bio uveren da smo u prednosti prilikom izvođenja penala. Večno sam se zahvaljivao Miljanu Miljaniću, koji je uveo da se u našoj ligi izvode penali posle nerešenog rezultata. Sve se obistinilo što sam predvideo. I da će Dika odbraniti penal i da ćemo pobediti. Kad se Darko spremao da izvede penal, gledao sam kroz prste, a Džajić mi je stavio glavu u krilo rekavši: "E, moj Dragi, za pet sekundi možemo da budemo prvaci Evrope". A, onda je sve eksplodiralo - zagrljaji, ludilo i kod mene neočekivano - velika praznina. Gledao sam u tribine, navijače, a ništa nisam video. Slavili smo do zore, da bi neviđenu feštu dočekali u Beogradu. Nikad nisam video toliki broj ljudi pored auto-puta, oko stadiona, a na Marakani je bilo 50.000 navijača - prisetio se Petrović.

Crvena zvezda - Olimpik 0:0 - penalima 5:3

Stadion: "Sveti Nikola" u Bariju. Gledalaca: 56.000. Sudija: Tulio Laneze (Italija). Strelci iz penala: Prosinečki, Binić, Belodedić, Mihajlović, Pančev za Crvenu zvezdu, a Kazoni, Papen, Mozer za Olimpik. Žuti kartoni: Marović, Mihajlović, Binić (Crvena zvezda), Boli (Olimpik).

Crvena zvezda: Stojanović, Jugović, Marović, Šabanadžović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (od 85. Stošić), Binić. Trener: Ljubomir Petrović.

Olimpik Marselj: Olmeta, Amoros, Di Meko (od 111. Stojković), Boli, Mozer, Žermen, Kozoni, Vodl, Papen, Aju, Furnije (od 72. Verkris). Trener: Rajmon Getals.

Put do Barija – Skok preko "skakavaca" do slave

Crvena zvezda je do trofeja Kupa šampiona došla bez poraza. Malo ko je očekivao posle remija sa Grashopersom u Beogradu (1:1) da će jugoslovenski šampion u toj sezoni doseći vrh. Kecle je tuširao Marakanu, a samo je Binić uspeo da matira Brunera u meču, gde Zvezda nije blistala ali je promašila
nekoliko dobrih prilika.

"Na greškama se uči, u radu je spas". I to je maksima koju je trener Ljupko Petrović usadio svima, posebno igračima kojima je menjao mentalitet iz dana u dan. Umesto godine koju su pojeli "skakavci", navijači Crvene zvezde su gledali brutalno gaženje "skakavaca" iz Švajcarske. Darko Pančev je golom, pa sa dva iznuđena penala koje je ralizovao Prosinečki, a zatim i akcijom koju je završio Duško Radinović bio ta lokomotiva koja je povukla Zvezdin voz do pobede od 4:1 i plasmana u drugo kolo.

Glazgov Rendžers je bio rival u drugom kolu. Škoti su tokom leta napravili "drim tim" od engleskih, škotskih i holandskih reprezentativaca i imali su velike ambicije. Međutim, na punoj Marakani i bez povređenog Dejana Savićevića, crveno-belih su odigrali maestralno, te su pobedili uverljivo - 3:0. Radinović je golom u ranoj fazi meča doneo sigurnost, Prosinečki i Pančev su u nastavku zapečatili sudbinu "rendžera". 

Znali su u Ljutice Bogdana kakav ih pakao čeka na "Ajbroksu" u revanšu bez obzira na prednost od 3:0. Predvideo je Petrović da će Škoti odustati od igre i da će dugim loptama sa više napadača pokušati da nadoknade prednost. Mudro je pojačao poslednju liniju sa petoricom igrača, s tim da je Belodedić igrao libera. Ni povreda golmana Stojanovića nije poremetila crveno-bele, kad je u drugom delu Pančev postigao majstorski pogodak, sve je bilo rešeno. "Rendžeri" su samo uspeli da izjednače.

Zvezda je prezimela, uprava je dovela Sinišu Mihajlovića u rekordnom transferu, a klub se temeljno pripremao za četvrtfinalni dvomeč sa Dinamom iz Drezdena, tada izuzetno jakim klubom iz Istočne Nemačke. Zvezda je ispalila tri plotuna u mrežu Kelera i ubedljivom pobedom od 3:0 trasirala put u polufinale. Prosinečki i Binić su već do poluvremena doneli lepu prednost koju je uvećao Dejan Savićević.

Crvena zvezda je podizala nivo forme, igrala je moderno, brzo i efikasno, ali revanš u Drezdenu počeo je golom Gičova. Nervoza je kratko trajala jer je klub iz Ljutice Bogdana brzo preuzeo sve stvari u svoje ruke, ređale su se prilike, a preokret je viđen tek u nastavku kad su Savićević i Pančev završavali lepe akcije. Navijači Dinama su pravili nerede, pa je sudija Aladren u 79. minutu prekinuo trajno meč koji je kasnije službeno bio registrovan 3:0.

Bajern je te sezone slovio za jednog od tri najveća favorita za osvajanje Kupa šampiona. Međutim, Crvena zvezda je u najboljoj partiji te sezone prekinula niz Bavaraca od 43 uzastopna evropska meča bez poraza
u Minhenu i golovima Pančeva i Savićevića slavila 2:1. Prvi meč polufinala bolje su otvorili Nemci jer su poveli preko Volfarta, ali sve ostalo bilo je u znaku jugoslovenskog predstavnika. Mestralno vođeni sa klupe, Zvezdini fudbaleri su igrom deklasirali rivala i ostao je tada žal crveno-belima što nisu još ubedljivije slavili.

Ljupko Petrović je s pravom strahovao pred revanš u Beogradu stalno ponavljajući da su "Nemci – Nemci", da se neće predati i da Zvezda pred prepunom "Marakanom" mora da nadmaši izdanje iz Minhena ako želi u finale.

I briljirali su crveno-beli na startu, golom Mihajlovića su vodili u prvom delu, ali zbog egzibicionizma i željom za samoisticanjem nisu dotukli nadigranog protivnika. Kazna je brzo usledila, Augentaler i Bender su napravili preokret u nastavku. Usledila je najdramatičnija završnica utakmice u istoriji, na energiji publike, uz pomoć sreće "nebo se otvorilo". Posle centaršuta Mihajlovića, nespretne intervencije Augentalera, neka druga sila vodila je loptu preko šokiranog Aumana u mrežu za 2:2 i plasman u istorijsko finale sa Olimpikom.

Ostalo je istorija...