Picula: EU ne odustaje od dijaloga, za razliku od političkog vrha Srbije

Komentarišući odnos političkog vrha Srbije prema članovima misije Evropskog parlamenta izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula kaže da niko nema da bude uvređen ili iznenađen jer je njena poseta zakazana unapred.

- Za misiju EP se zna već dugo, ona je bila deo i rezolucije od pre nekoliko meseci. Uredno je najavljena diplomatskom predstavništvu Republike Srbije u Briselu. To smo prosledili našoj delegaciji u Beogradu, da pripremi program i ponudi termine za razgovor svima koji su sada relevantni i koji odlučuju, ne samo o stanju u Srbiji, već i o pregovorima o članstvu Srbije u EU - kazao je Picula, koji je i jedan od članova misije EP koja krajem januara dolazi u Beograd.

Odbijanje političkog vrha da se sretne sa predstavnicima misije EP ne predstavlja novinu, ocenjuje Picula i podseća na odluku predsednika Vučića da ne prisustvuje samitu EU za Zapadni Balkan, a koji se, kako kaže sagovornik N1, ticao evropske perspektive Srbije.

- Ja ne znam koji to sagovornici iz EU uopšte odgovaraju političkom vrhu Srbije. Oni ne žele stalnog izvestioca EP za Srbiju, sada ne žele ni celu delegaciju EP, a ne žele čak ni svoje stranačke partnere iz Evropske narodne stranke (EPP) koji su deo naše delegacije - kaže Tonino Picula za N1.

Izvestilac EP postavlja i pitanje kako vlast u Srbiji namerava da održi dijalog o putu Srbije ka EU, kada stalno odbijaju da ukrste stavove sa ljudima koji će odlučivati o ratifikaciji pristupnog sporazuma Srbije u EU.

Komentarišući objavu predsednika Vučića da je obavio telefonski razgovor sa predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, u kome su se dotakli teme nastavka puta Srbije ka EU, Picula kaže da mu je drago što je do tog razgovora došlo.

- Hajde bar neko da je razgovarao sa predsednikom Srbije. Međutim, za napredak Srbije ka članstvu EU treba razgovarati sa puno više ljudi koji obavljaju razne dužnosti - smatra sagovornik N1.

On napominje da Evropska unija ima 27 članica, te da je za ulazak neke zemlje u uniju potrebno obaviti razgovore sa predstavnicima svih tih država.

Picula podseća da je posao članova misije EP da pomognu Srbiji da savlada probleme sa kojima se nosi, ali napominje i kako je potrebno da predstavnici vlasti otvoreno priznaju "ukoliko je došlo do promena u strateškoj orjentaciji Srbije".

- Da je moguć i hod unazad, a ne samo stagnacija, govori i primer Gruzije koja je takođe imala perspektivu da napreduje na svom EU putu, međutim vlast u Gruziji je donela odluku da ona potpuno zaustavlja evropske integracije, jer se naprosto ne slaže sa strateškom orjentacijom EU. To je bez presedana, da je jedna zemlja koja je imala šansu od nje odustala. Što se tiče Srbije, vlast se još određuje da se interesuje za članstvo. Tu razliku između rečenog i stvarnog treba ustanoviti dijalogom. Mi od dijaloga ne odustajemo, za razliku od političkog vrha Srbije - ocenjuje Picula za N1.

Odgovarajući na pitanje šta će biti mera uspeha posete misije EP, sagovornik N1 kaže da će to vreme pokazati, ali da će ostati zabeleženo kako su evroparlamentarci pokazali želju i volju da se put Srbije odblokira.

- Ja nisam izvestilac za predsednika Republike ili za predsednicu Skupštine, ja sam izvestilac za Srbiju. Mi nastojimo da proširimo krug sagovornika i da čujemo njihova mišljenja. Naravno, ne moramo se oko svega složiti, ali moramo se međusobno čuti - objašnjava Picula.

Picula objašnjava da su članovi delegacije EP kvalifikovani stručnjaci čiji je posao da se brinu o stanju pregovora i demokratiji unutar neke zemlje koja je u pregovorima za pristup EU.

- Naš posao je da dođemo u Srbiju i uverimo se koliko ona poštuje standarde na koje se obavezala svojom kandidaturom, jer se ne može desiti obrnuto da ona ili vlast u Srbiji nameću svoje kriterijume EU - ocenjuje Picula.

Napominje da je cilj misije da odblokira put Srbije ka EU, ali ne i da popravlja vlast unutar nje.

- O vlasti u Srbiji mogu odlučivati isključivo građani Srbije na izborima, kako se to radi u demokratijama. Ali o EU putu - uspehu ili neuspehu Republike Srbije ne odlučuje se u Srbiji, nego to odlučuju institucije EU i države članice - kazao je član misije EP Tonino Picula.

Picula napominje da su članovi delegacije svesni da kriza u Srbiji traje dugo, ali da je njihov zadatak da vide u kakvom stanju se ona nalazi na početku 2026. godine, te da bi bilo "pogodno da se nađe izlazak iz te krize".

"Izbori najpoželjniji način da se formira nova većina"

- Budući da protesti traju jako dugo, to samo znači da institucije, u kojima je trebalo rešiti različite političke nesuglasice i ozbiljni konflikti, da one ne funkcionišu. Da funkcionišu, verovatno ne bi bilo povoda za građanske proteste - ocenjuje Picula.

Podseća i da je EP bio medijator u zemljama koje su se u prošlosti našle u unutrašnjim blokadama, kao što je to bio slučaj u Severnoj Makedoniji pre 10 godina, te ocenjuje kako bi takvo nešto možda bilo moguće i u Srbiji.

- Mnogo se govori o izborima. Srbija je u poslednjih pet godina vrlo često izlazila na izbore i kada su bili ustavni rokovi, ali i između njih. U poslednje vreme se dosta govori o njima, ali nisam siguran koliko su oni realnost u sledećih pola godine. Ako mene pitate, kao izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, mislim da su izbori u demokratijama najpoželjniji način da se formira neka nova većina i da država ide dalje - objašnjava Picula za N1.

Picula kaže i da će se tokom boravka Misije EP u Beogradu članovi delegacije sastati sa predstavnicima vladajuće koalicije, ali i opozicije u Narodnoj skupštini.

- Ono što u programu stoji, nije još potvrđeno, ali će se verovatno desiti, jeste sastanak sa potpredsednicima Narodne skupštine. Nakon što sa njima obavimo razgovor, sastaćemo se sa opozicionim predstavnicima u Skupštini.

Picula otkriva da će se najverovatnije sastati i sa predstavnicima Ministarstva za evrointegracije, moguće i sa ministrom spoljnih poslova, ali kako kaže, ono što njega lično najviše interesuje jesu sastanci sa predstavnicima medija.

- Ono što mene lično zanima jeste razgovor sa vašim kolegama, dakle predstavnicima medija. Sa njima je organizovan poseban sastanak. Nakon njih predstavnici civilnog društva, predstavnici akademije iliti ljudi koji dolaze sa univerziteta i naravno da ćemo razgovarati sa određenim brojem akreditovanih ambasadora država članica EU - zaključuje izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.