"Macutu je istekao ROK TRAJANJA": Reakcije na Vučićevo "Nisam, Đuro, zadovoljan"

Predsednikov stil komunikacije sa saradnicima često je bio upitan. Miniranje ministara, funkcionera stranke i koalicionih partnera predsednik Vučić praktikuje kad god mu je važno da pokaže čvrstinu i potvrdi svoj status onoga koji se za sve pita.

Prebacivanje krivice i odgovornosti na saradnike, iako je svima jasno da se ništa ne može uraditi bez njegovog odobrenja, takođe stvara i određeni privid demokratskog sistema u kojoj, konkretno u ovom slučaju, premijer zapravo ima neku funkciju i nešto se pita.

Sagovornici Danasa slažu se da predsednik Vučić u potpunosti kontroliše političku vlast u Srbiji, da premijeri poput Macuta nemaju realnu moć i samostalnost, te da Vučić tu njihovu zavisnost i slabost svesno koristi kako bi dodatno učvrstio sopstvenu poziciju.

Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, kaže za Danas da je neverovatno da je Aleksandru Vučiću trebalo 13 godina da shvati da Srbija sve ovo vreme ima "nesposobne ministre i predsednike Vlade koji su pre svega ogledalo nesposobnosti njega samog", jer, kako kaže, "ovi nekompetentni, nesposobni i korumpirani kadrovi su njegov izbor".

- Dobro je što je konačno i sam posrnuli i dobrano uzdrmani diktator javno priznao da su građani Srbije koji protestuju opravdano nezadovoljni lopovskom i korumpiranom vlašću i da su u pravu naši studenti što traže vanredne parlamentarne izbore. Đuri Macutu, predsedniku Vlade za jednokratnu upotrebu, istekao je rok trajanja, a ovu činjenicu je potvrdio i sam vlasnik vile od preko milion evra na Zvezdari kada je smenio nametnutog šefa kabineta i postavio svog čoveka - poručuje Milivojević.

Milivojević navodi da Vučiću treba neko ko mora da ga pita za dozvolu i za najmanju sitnicu, pa čak i da veže pertle, a kamoli da obavlja svoj posao samostalno. Ističe i da predsednik na raspolaganju ima na "stotine Macuta", ali da problem jeste to što, kako kaže, građani Srbije znaju da Aleksandar Vučić, uzurpirajući Ustav i zakone zemlje, faktički deluje kao ministar u svim ministarstvima i predsednik svih vlada.

Sagovornik podseća da je to ista matrica koju Aleksandar Vučić koristi već duže od decenije, pri čemu on javno ponižava i kritikuje zvaničnike, iako prema Ustavu upravo premijer i Vlada treba da vode državu.

On ocenjuje da je "komično kada čovek za koga svi znaju da apsolutno sve odlučuje, pokušava da prebaci odgovornost za katastrofalno stanje u društvu na druge", dodajući da on na ovaj način po ko zna koji put pokušava da prevari građane, predstavljajući kao da nije on kriv, već Macut ili pojedini ministri koje, prema njegovim rečima, ni najbolje informisani građani ne bi umeli da nabroje i imenuju.

Milivojević navodi da, imajući u vidu da vlast u velikoj meri zavisi od Vučića i da je režim skoncentrisan oko njega, jasno je da je njegov najveći strah atmosfera referenduma na izborima, kada građani odlučuju da li podržavaju njega i njegovu politiku ili žele promene i normalniji život u Srbiji.

On ističe da je upravo zbog toga pojava studentskog pokreta jedna od najznačajnijih društvenih promena poslednjih godina. Ocenjuje da je on postao važan društveni akter koji može da doprinese stvaranju referendumske atmosfere. Naglašava se i da izbori u takvim okolnostima ograničavaju Vučića i otežavaju mu da, čak i uz moguće nepravilnosti i manipulacije, ubedljivo proglasi pobedu.

- Na referendumsko pitanje ili Srbija ili mafija na vlasti, građani su se već dali odgovor - zaključuje.

Ivan Lakićević sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju poručuje da postoji mogućnost da Vučić nije zadovoljan učinkom vlade premijera Macuta u smirivanju protesta koji traju već deset meseci, ističući da je upravo to bio glavni zadatak tog kabineta i ključni razlog zbog kog je Macut izabran za mandatara.

- Pored toga, Vučić može i da iskoristi priliku da testira kako reaguje javno mnjenje, a zatim da vidi da li se isplati da zadrži Macuta na poziciji premijera - zaključuje sagovornik.

Analitičar Dragomir Anđelković ocenjuje da Vučić nastoji da jednim potezom postigne više ciljeva. S jedne strane, kako navodi, pokazuje sklonost da ponižava svoje saradnike, iako tu potrebu ponekad suzbija kada proceni da bi mu to moglo naneti štetu. Međutim, dodaje, u većini slučajeva predsednik ipak udovolji tim impulsima.

Anđelković ističe da Vučiću ponižavanje podređenih, koji pritom moraju da pokazuju kao da im to ne smeta, donosi izvesno olakšanje. Dodaje da mu takvo ponašanje neretko koristi i u racionalnom, političkom smislu, objasnivši da su obični glasači vladajuće stranke, kroz snažan medijski uticaj, ubeđeni da je Vučić zaslužan za sve što u društvu funkcioniše, dok se za sve negativno odgovornost pripisuje ili njegovim protivnicima ili pojedinim saradnicima.

Ukratko, car je kao dobar, a knezovi su pokvareni. Vučić, svestan koliko je stanje u Srbiji trulo, korov takvih laži stalno zaliva.

Kao treću važnu stvar, sagovornik ističe da Vučić, stalnim kritikovanjem svojih saradnika i funkcionera nižeg ranga, svojoj partiji i pripadnicima vladajuće strukture šalje poruku da od njega zavise i da je njihova uloga da budu poslušni i da sprovode njegove odluke.

- Kada tri pomenuta elementa ukrstimo, postaje jasno što sada ritualno, pred javnošću, zlostavlja Macuta, kao što je to radio i sa svim prethodnim premijerima - zaključuje.