Evropski ministri oštro o stanju u Srbiji

Savet za opšte poslove, koji se sastao u utorak, čine ministri država članica zaduženi za evropske poslove. Ovo telo je nadležno da odlučuje, između ostalog, o napretku država članica u procesu evropskih integracija, za šta je potrebna jednoglasnost, piše European Western Balkans (EWB).

Srbija nije dobila zeleno svetlo Saveta EU da napravi dalji korak u evropskim integracijama od decembra 2021, kada je poslednji put otvorila nova poglavlja.

Ministri država kandidata o kojima se raspravljalo takođe su prisustvovali sastanku. Ministar za evropske integracije Srbije Nemanja Starović objavio je sinoć na društvenoj mreži X da je imao "konstruktivnu raspravu", te da "Srbija ostaje posvećena reformama u okviru vladavine prava i napretku na putu ka članstvu u EU".

Sudeći, međutim, po izjavama za medije evropskih ministara uoči i nakon sastanka, stanje u Srbiji naišlo je na kritike.

Gunter Krihbaum, državni sekretar u vladi Nemačke zadužen za Evropu, ocenio je u izjavi za medije uoči sastanka da Srbija ima prepreke na putu članstva u EU koje se odnose na vladavinu prava.

Upitan o mogućnosti prijema Albanije u članstvo EU do 2030. godine, Krihbaum je izjavio da kandidati sami određuju tempo pristupanja, a zatim se pozvao na primer Srbije.

- Imamo zemlje - mislim, na primer, na Srbiju - gde će put ipak biti duži, jer je, na primer, sloboda medija nešto što se mora više puta isticati kao nešto što treba poštovati, kao i druge građanske slobode. Svesni ste svih uslova koje trenutno tamo imamo - rekao je Krihbaum novinarima.

S druge strane, kako je rekao, Crna Gora je već daleko odmakla, a Albanija je vrlo odlučna da sprovede reforme.

- Ali to mora da se nastavi. Kao što rekoh, na kraju su zemlje (kandidati) te koje određuju tempo - zaključio je Krihbaum.

I Džesika Rozenkranc, ministarka za evropske poslove Švedske, u svom obraćanju novinarima pred sastanak kritički se osvrnula na stanje u Srbiji.

- Danas ćemo diskutovati o vladavini prava u određenim državama kandidatima. Pozdraviću napredak u nekoliko država, ali ću vrlo jasno reći da nazadovanje demokratije u Srbiji veliki problem i da očekujemo više od zemlje kandidata - rekla je Rozenkranc.

Obraćajući se nakon sastanka Saveta, Andreja Metelko-Zgombić, državna sekretarka za Evropu u Vladi Hrvatske, rekla je, odgovarajući na pitanja novinara, da su tokom rasprave neke države direktno spomenule Srbiju kao državu u odnosu na koju daju posebne komentare.

- Neke su govorile uopšteno, ali se znalo da se posebno poziva na nedostatak slobode okupljanja u Srbiji, da ne postoji sloboda medija. Mi smo istakli da je posebno neprihvatljiv govor mržnje, i to su mnoge države članice posebno istakle, pa čak u odnosu na druge države članice, institucije EU i same državljane država članica - rekla je Metelko-Zgombić.

Na konferenciji za štampu koja je usledila nakon sastanka Saveta, evropska komesarka za proširenje Marta Kos takođe je govorila o ovoj temi dnevnog reda, mada nije direktno izdvojila nijednu zemlju.

Kos, koja je na sastanku Saveta predstavljala Evropsku komisiju, rekla je da, što se tiče vladavine prava u državama kandidatima, "iako vidimo opipljiv napredak u mnogim oblastima, ozbiljne zabrinutosti ostaju".

- (Postoji) mešanje u sudske postupke, prekomerni pritisak na zvaničnike koji istražuju korupciju, kao i politizacija medijskih regulatora. Sve je to neprihvatljivo - rekla je Kos.

Ona je dodala da će "osnove", odnosno teme koje se tiču vladavine prava i demokratskih institucija, biti u središtu pažnje godišnjih izveštaja Evropske komisije o napretku država kandidata, koji se očekuju u oktobru.