Rani radovi Miloša Jovanovića

Jovanović je osnovne studije završio u Francuskoj na Univerzitetu u Parizu 1 Panteon - Sorbona. Na istom Univerzitetu je magistrirao na temu "Međunarodno priznanje slovenačke i hrvatske nezavisnosti" i doktorirao na temi "Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u posthladnoratovskom periodu, Studija slučaja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine". Mentor kako za magistarski, tako i doktorski rad mu je bio Šarl Zorgbib poznati ljubitelj NATO pakta koji zastupa tezu da jedino taj vojni savez može da "kazni agresore" i dovede u red neposlušne države.

Sa pedigreom francuskog đaka i teretom činjenice da je u svom doktorskom radu bombardovanje Srbije nazvao intervencijom a ne agresijom Jovanović se vraća u Beograd, ali je daleko od zvanja profesora o kome sanja. Jovanović je i dalje samo docent na Pravnom fakultetu u Beogradu. Za to zvanje izabran je 2014. godine, na silu i uz podršku Gorana Vesića i Nikole Selakovića. Upravo ova dva Vučićeva čoveka od poverenja od tada upravljaju njegovom karijerom. Obezbedili su mu kompletnu logistiku za preuzimanje DSS 2017. godine, nakon čega je Jovanović minirao bojkot izbora 2020. godine što je DSS platila ostankom ispod cenzusa.

To za Jovanovića i nije bio veliki problem jer je Vesić, preko režimu bliskih biznismena obezbedio finansiranje stranke i njenog predsednika. Sve to, naravno, rađeno je po nalogu Aleksandra Vučića koji je tada za Jovanovića govorio da je njegov omiljeni desničar. Da simpatije nisu jednostrane u aprilu 2022. godine potvrdio je i sam Jovanović objašnjavajući da bi na republičkom nivou mogao da ide u koaliciju sa naprednjacima.

Sve te političko-akademske egzibicije nisu ostale nezabeležene, tvrdi dobro obavešteni izvor iz akademske zajednice i objašnjava da upravo tu leži objašnjenje za to što je Jovanović još uvek samo docent, a ne i profesor, mada voli kada ga tako oslovljavaju. Njegove kolege profesori, naime, blokiraju svako dalje Jovanovićevo napredovanje na fakultetu ukazujući na nedostatak akademske čestitosti koji se najbolje vidi u razlici između onoga što on piše u svojim naučnim radovima sa jedne strane i vrednosti koje zastupa kao političar sa druge strane.

Svestan ovoga Miloš Jovanović je razvio ozbiljan animozitet prema svojim kolegama koji ne može da sakrije od početka blokada koje nepristojno često kritikuje i osporava objašnjavajući da neće da se dodvorava studentima. Svakom racionalnom čoveku je jasno da se na ovaj način ne prave mostovi poverenja između svih društvenih aktera bez čije saradnje se ne može pobediti Vučićev režim, već se kopaju rovovi koji sprečavaju formiranje zajedničkog fronta u borbi za slobodnu i demokratsku Srbiju.