Đilas: Pripremamo papir koji treba da potpiše cela opozicija

U neformulisanju neke nove opozicije nakon rasturanja Srbija protiv nasilja vidi više razloga.

- Srbija tek nekoliko decenija ima višepartijski sistem. To je mlada demokratija koja je 2012. pregažena i sada smo u jednom autokratskom režimu koji vrlo intenzivno radi na cepanju opozicije. Ubeđuju se građani da je ona loša, izdajnička, da smo svi isti, jer biračima Srpske napredne stranke (SNS) ne smeta što su u toj partiji ljudi koji glasaju za Vučića, a ranije su ga najstrašnije napadali. Birači opozicije su mnogo kritičniji, više znaju, što pokazuju sva istraživanja, kao i ono koje je Demostat radio. U toj priči imate vrlo negativan stav javnosti o opoziciji koja je i sama tome doprinela. Ali, ponekad imam utisak da se u zemlji u kojoj ništa nije idealno, od opozicije očekuje da bude idealna - navodi Đilas.

 Na opasku voditelja da se Vučić uvek pasionirano trudio da ponizi opoziciju kada je fragmentira, ali da on ne može da joj zabrani da se ujedini i postane realna alternativa koja može da ga ugrozi - sagovornik odgovara da se u Srbiji toliko stvari dešava ali da mi strašno brzo zaboravljamo.

- Ja sam se u politiku vratio 2018. i tada smo napravili Savez za Srbiju. Ušao je veliki deo opozicije koja je kasnije bila i u Srbija protiv nasilja, čak su i Dveri bile deo toga. Tada smo svi osim Ne davimo Beograd potpisali Dogovor sa narodom, zajedno smo bojkotovali izbore 2020. a 2023. smo izašli u ovom formatu. I sad se sastajemo, razmatramo razne stvari. Iako nemamo isti stav o ponovljenim beogradskim izborima, oko mnogo drugih tema se slažemo. Ali, mnogo toga se ne priznaje opoziciji. Studenti jesu zauzeli dobar stav da Vučić nije nadležan i neće sa njim da pričaju. Ali, prvi put je to rekla opozicija kada je bila sednica o litijumu. On je hteo da dođe, ali mi smo kao sazivači sa 84 potpisa rekli da nije nadležan. Vrlo često je opozicija mnogo jedinstvenija nego što izgleda i mislim da je zaista dobro kada sarađujemo, ali ljudi moraju da shvate da nismo svi isti - ističe Đilas.

Potvrđuje da je parlamentarna opozicija podržala studentske zahteve, da traže prelaznu vladu, a ne žele da učestvuju na izborima u modelu kako ih Vučić organizuje, iako taj zajednički stav još nije uobličen u dokument.

Podseća da su osim sednice o litijumu, tražili i da parlament raspravlja o Kosovu i Metohiji, ali uprkos zakonskoj obavezi Ana Brnabić tu sednicu nije zakazala. Takođe je opozicija podnela i ustavnu žalbu zbog sednice na kojoj je, po njihovom mišljenju, izvršen državni udar. Naglašava da ima puno stvari gde su pokazali jedinstvo, pa iako nije lako da se različite stranke spoje, pokazali su neki nivo odgovornosti.

- Pre studentskih protesta od decembra, demonstracije su realno bile opozicione, mi smo ih organizovali, ali smo i pokazali veliku zrelost kada smo se sklonili u stranu - kaže Đilas.

Suština je kako do pravih izbora

Na pitanje šta je suštinska, programska razlika između SSP-a i Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana ili Srbija centar, Đilas naglašava da nema neke drastične razlike.

- Mi najbolje sarađujemo sa strankom Srbija centar Zdravka Ponoša, Demokratska stranka je na evropskom nivou u grupaciji socijaldemokrata kao i mi. Mi se više razlikujemo u nekim tehničkim stvarima i verovatno u ljudima koji su različiti, ali postoji visok stepen saradnje. Ponekad se u našem društvu pravi slika kao da uopšte ne pričamo. To nije tačno, evo sada, pošto su Miroslav Aleksić i njegova stranka dosta govorili o EXPO-u, mi pripremamo jedan papir koji treba da potpišu sve opozicione stranke - objašnjava Đilas.

 Artikulacija je opet ključna. Ako Vučić formira pokret za narod i državu, kakav će biti organizacioni model opozicije?

- Mislim da to što Vučić naziva pokretom već postoji jer su svi oni već pod njegovom kapom, ne samo stranke koje su na njegovoj koalicionoj listi nego i SPS, koji ga slepo sluša, tu je Vulin, Šešelj, stranka Rasima Ljajića, PUPS- više ne može ni da se pohvata ko sve. Odgovor jeste jačanje opozicione saradnje. Ali, u odnosu na ono što se događa u našem društvu, dosta je priče o opoziciji i strankama između kojih ne postoje velike razlike i koje su prvi put zajedno izašle na izbore pre samo godinu u tri meseca. Drugi deo političkog spektra koji sebe naziva više nacionalnim, više na desnoj strani, nikada se nije dogovorio, izašli su odvojeno. Mislim da će se u budućnosti praviti razne opcije i dogovori, ali suština je kako doći do pravih izbora - naglašava predsednik SSP-a.

Kad se hapsi boranija

Na pitanje da li misli kako je susret sa Vučićem 11. aprila 2022. godine, koji je ostavio kontroverzan utisak i izazvao kritike opozicione javnosti, bila greška i da li bi se ponovo sreo ako bi to doprinelo spuštanju tenzija u Srbiji, Đilas objašnjava da je u politici najvažnija odgovornost. Kaže da se video sa predsednikom države tražeći nove beogradske izbore i suštinsku stvar, da prestane verbalno ubijanje ljudi, da se otvori dijalog, mediji, smanje tenzije.

- Mislim da se previše obraća pažnja na to šta priča predsednik. On ima ozbiljan problem da izgovori istinu, to je već poremećaj. Može da izgovori šta god hoće, i onda mi svi komentarišemo. Priča nam kako smo greškom u UN glasali za rezoluciju, trebalo je da budemo uzdržani ali on je bio umoran pa to nije video. Razumem da mediji moraju sve da pokriju, ali to već vređa inteligenciju. Ne bi trebalo da obraćamo pažnju na to šta Vučić priča, jer je svaki dan drugačije, ali on donosi odluke, odlučuje o našim životima, zato komentarišemo. Na tom sastanku je obećao da ćemo ući u proces demokratizacije, podsetio sam ga da u drugom mandatu treba nešto da ostavi iza sebe, a ne razrušenu i podeljenu zemlju – kaže Đilas koji ne vidi razlog da se ponovo sretne sa predsednikom Srbije jer ne ispunjava ono što obeća.

Odgovarajući na pitanje da li mu je predsednik pri susretu pominjao obojenu revoluciju za koju tvrdi da traje od 2018., Đilas kaže da nije pominjao ništa od toga. Dodaje da je teško živeti u zemlji u kojoj je teško praviti bilo kavu smislenu analizu političkih dešavanja.

- Ja sada razgovaram sa vama, a sutra može da se ispostavi kako je ovo moj poslednji intervju pre nekog hapšenja. Kad slušate njihove političare i Vučića, pošto su uhapsili neku njihovu boraniju koja krade sitne pare, sad će da hapse opoziciju. Mislim da je u kladionicama kvota na mene jako niska, dosta sam veliki favorit. Živimo u zemlji u kojoj predsednik tri meseca najavljuje hapšenje ljudi, što znači da pre nije hteo da se bori protiv korupcije, a sada hoće – naglašava Đilas.

Burna reakcija na alergotest

Na pitanje da li SSP ima neki model prelazne vlade, što je jedan od zahteva opozicije na koji bi Vučićev politički alergotest, da postoji, imao burnu reakciju, Đilas kaže da nisu izlazili sa konkretnom idejom jer ne vide način kako bi se do toga došlo. Vlast pre toga mora da shvati da je društvo u krizi a ne da priča bajke kako je sve fenomenalno. U svakom slučaju, smatraju da u takvoj vladi ne treba da budu političari, jer ima dovoljno stručnih ljudi koji mogu da omoguće zemlji promenu uslova i normalne izbore.

On u tom kontekstu nije želeo da definiše ProGlas, jer misli da to oni sami moraju da učine, ali smatra da je dobro kad ljudi koji su u životi već nešto postigli izađu u javnost i kažu svoje stavove o stanju društva, države, perspektivama i kako to može da se menja na bolje.

– Mislim da je njihova uloga pozitivna. Iako kažu da nemaju političke ambicije, svaki čovek u ovoj zemlji, pa i oni imaju pravo da se time bave. U ProGlasu zaista ima ljudi sa ozbiljnim znanjem i karijerom i u oblastima u kojima su stručni mogu da daju veliki doprinos. Ono o čemu svi pričamo je ta promena – ističe Đilas i delimično potvrđuje da u srpskom javnom prostoru ima dosta antipolitike i antipartizma što nije dobro za društvo koje želi da se politički rekonstruiše.

Rezistencija i paranoja

Na pitanje koliko je SSP rezistentan na “udare” koji se dešavaju jer Vučić očigledno pažljivo prati kako se ne bi formirala alternativa jakoj, velikoj stranci, Đilas kaže da to nije važno osim u slučaju kada iz partije odu neki ljudi koji nose aktivnost, imenom i prezimenom, prepoznatljivošću.

-  Ali, stalno čitamo besmislice, poput one priče o Narodnoj stranci, FBI i Miroslavu Aleksiću, koju plasira Blic. Naravno da vlast to radi. Suština je da Vučić sprečava da se napravi bilo koja stranačka organizacija koja preti da ostvari dvocifren rezultat. A kad imate dvocifrenu političku stranku i koaliciju koja je prešla 20 odsto, onda to počinje da radi. Srbija protiv nasilja je na izborima u kojima je stepen krađe bio najmanje 5% na nivou zemlje, došla na 23,6 odsto. Da krađa nije bilo tolika i to samo na dan izbora, ne računajući pripreme koje se obave pre, dostigli bi 27 ili 28 procenata. A bez obzira na Vučićeve priče, mi živimo u zemlji koja je podeljena – ističe Đilas.

Potvrđuje da postoji još jedan fenomen, paranoja koja je prilično prisutna i u opozicionoj sceni. Niko nikom ne veruje i to se, kaže, ne dešava slučajno. Vlast na tome radi 12 godina. U vreme kad teorije zavere najbolje uspevaju u celom svetu, one i kod nas daju rezultate. Ponekad kaže da ima utisak kako se u javnosti priča da ljudi iz opozicije, kad se vide na ulici, okrenu glavu jedni od drugih, samo što se ne pobiju. A to nije tačno, jer se sastaju, oko nekih stvari dogovore, oko nekih ne, ali je u borbi za izborne uslove, za promenu sistema, cela opozicija jedinstvena,

Na pitanje kako reaguje na parolu: Da Vučić ode a da se Đilas ne vrati, s obzirom na to da je medijski satanizovan, sa bezbroj naslovnih strana ili negativnih tekstova, kaže da nema gde da se vrati, jer je davno proveo tek devet meseci u Vladi a ljudi ga pamte kao gradonačelnika Beograda, tom vrstom politike se bavio. Prvi čovek prestonice postao je sa 36 odsto glasova dobijenih na listi koju je predvodio, Vučić je tada osvojio 26 procenta što je jedan od razloga za tolike napade.

Na podsećanje da je i sam bio lider studentskih protesta 1992. godine, u demonstracijama koje se ne navode često a bile su isto masovne i prethodile su Vidovdanskom saboru ali u korelaciji sa strankama opozicije, Đilas kaže da se i tada nisu mnogo mešali. Stranke su imale svoj sabor na kome je jedan od studenata pročitao njihove zahteve.

- I mi smo tada želeli da se odvojimo od stranaka. Zato sad ne mogu da dajem savete studentima jer se i meni u to vreme dizala kosa na glavi od ideje da mi neki političari kažu šta treba da radim. To je normalno. Kao što je normalno to što neko ko sada ima 20 i nešto godina, ne zna kako je izgledala prethodna vlast - ističe on.