Ko sve ima "specijalca" za Balkan i zašto?

U britanskoj administraciji Balkanom će se odsad baviti jedna od najiskusnijih britanskih diplomatkinja. Karen Pirs je bila britanska ambasadorka u SAD i stalna predstavnica u UN u Njujorku, ujedno i prva žena koja je bila imenovana na obe ove pozicije.

U saopštenju povodom njenog imenovanja se navodi da je za specijalnog britanskog izaslanika za Zapadni Balkan imenovana sa mandatom da usmerava sprovođenje britanskih strateških prioriteta u regionu, uključujući i pripreme za samit sa liderima Zapadnog Balkana, koji je planiran za jesen. Ministar spoljnih poslova Dejvid Lami ocenio je da "Karen Pirs, sa svojim iskustvom i stručnošću, predstavlja pravu osobu za taj važan posao", ističući i da je "Zapadni Balkan region od dugoročne važnosti za Ujedinjeno Kraljevstvo".

Odlazeći britanski specijalni izaslanik za Zapadni Balkan ser Stjuart Pič, iskusni vojnik britanske avijacije i veteran sa ratišta od Avganistana i Iraka do Libije, na tom mestu je bio prethodne tri godine. Podržavao je dijalog Beograda i Prištine o Kosovu, u Srbiji se sretao sa državnim vrhom, a u izjavama je uvek bio diplomatski odmeren.

Teški razgovori s nemačkim izaslanikom

Pre tačno tri godine - februara 2022. - za specijalnog izaslanika Nemačke za Zapadni Balkan imenovan je Manuel Zaracin. Član je Zelenih i bio je poslanik Bundestaga od 2008. do 2021, aktivno je učestvovao u radu Odbora za evropske poslove i Odbora za spoljne poslove, a bio je i portparol parlamentarne grupe za istočnoevropsku politiku. Kao nemački izaslanik često se bavi kosovskim problemom, s vremena na vreme posećuje i Beograd i Prištinu... Smatra se da je Priština jesenas ukinula zabranu uvoza srpske robe upravo nakon Zaracinovih oštrih poruka o mogućoj izolaciji Kosova.

Znao je Zaracin i da kritikuje Srbiju zbog neuvođenja sankcija Rusiji, uvek naglašavajući da se to od zvaničnog Beograda i te kako očekuje. Jedan od razgovora sa njim je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao kao "iskren i izuzetno težak", ističući i da "gotovo ni u čemu" nisu saglasni, "sem u stavu da je potrebno očuvanje mira na Zapadnom Balkanu".

Predstavnike imaju i Francuska i Rumunija

Pre godinu i po specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan imenovala je i Francuska. Na tom mestu se nalazi Rene Trokaz, koji se ranije diplomatskim poslom bavio kao generalni konzul Francuske u Jerusalimu, te kao ambasador na Kipru. Bio je i savetnik u kabinetu nekadašnjeg ministra spoljnih poslova Francuske Bernara Kušnera. Prilikom imenovanja, iz Ministarstva spoljnih poslova Francuske je saopšteno da će on biti "uključen u najvažnija pitanja regionalne politike, u koordinaciji sa svojim evropskim i američkim kolegama, takođe će pratiti inicijative regionalne saradnje, posebno Berlinski proces".

I Ministarstvo inostranih poslova Rumunije ima specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. Adrian Davidoju je na toj funkciji od oktobra 2022. Reč je o iskusnom rumunskom diplomati, koji je u svojim retkim pojavljivanjima govorio o spremnosti da se ojačaju institucionalne i ekonomske pretpostavke za ubrzano pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji.

Slovenački izaslanik gotovo nevidljiv

Slovenija je 2022. imenovala Anžeja Frangeša za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan. U Ministarstvu spoljnih poslova Slovenije je angažovan od 2003. godine. Od 2005. do 2009. je radio u ambasadi Slovenije u Beogradu, gde je bio zadužen za bilateralnu saradnju Slovenije i Srbije i pomno je pratio pitanje Kosova. Nakon toga je 2011. godine upućen u misiju Euleks na Kosovu i tri godine je obavljao funkciju regionalnog oficira za vezu između Beograda i Prištine. Od 2014. do 2016. bio je u sastavu Delegacije EU u Beogradu, fokusiran na dijalog Beograda i Prištine. Bio je i ambasador Slovenije u Bugarskoj. U javnosti se ne pojavljuje često, pa je njegov rad uglavnom ostajao ispod radara.

Da li će se kosovskim pitanjem baviti Grenel?

Amerika zasad nema specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan. U prethodnoj administraciji to su bili Gabrijel Eskobar i Metju Palmer. U javnosti se spekuliše da bi kosovskim pitanjem, kao jednim od najvećih problema u regionu, mogao da se bavi izaslanik predsednika SAD za specijalne misije Ričard Grenel, koji je u prošlom mandatu Donalda Trampa bio izaslanik za dijalog Beograda i Prištine. Na to možda ukazuje i to što Grenel poslednjih dana često komentariše vlast u Prištini. On je ocenio da odnosi SAD i Kosova "nikad nisu bili na nižem nivou".

- Kurtija je osuđivala prva administracija predsednika SAD Donalda Trampa, Bajdenova administracija, NATO, EU, Ambasada SAD, bivši američki državni sekretar Entoni Blinken i drugi - napisao je nedavno Grenel na mreži X.

Lajčak bez većeg uspeha u radu

Savet Evropske unije (EU) imenovao je krajem januara danskog diplomatu Petera Sorensena za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, od koga se očekuje da doprinese sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Kako je navedeno iz Saveta EU, zadatak Sorensena biće da omogući dijalog koji će doprineti sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, naročito primeni Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa.

Sorensena je za tu funkciju predložila visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas. On je diplomata sa velikim iskustvom, koje uključuje angažman na Zapadnom Balkanu. Od 2011. do 2014. bio je specijalni predstavnik i šef Delegacije EU u Bosni i Hercegovini, a bio je i ambasador EU i šef Delegacije u Skoplju i šef Delegacije EU u Ženevi. U tom švajcarskom gradu predstavljao je EU u Ujedinjenim nacijama, a bio je i predstavnik Unije u Savetu UN za ljudska prava. Takođe je bio i izaslanik visokog predstavnika EU u Srbiji i savetnik u Misiji UN na Kosovu (UNMIK), a radio je i u Misiji OEBS u Hrvatskoj.

Sorensen je na mestu specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine nasledio Miroslava Lajčaka, koji je, doduše, bio zadužen i za "druga regionalna pitanja Zapadnog Balkana". Miroslav Lajčak je specijalni predstavnik EU bio gotovo pet godina i, kako mnogi ocenjuju, nije imao većeg uspeha u radu - kosovski dijalog je skoro bez napretka, a krizne situacije na KiM su tokom njegovog mandata bile česte.