"Rejting režima se urušava"

Mnogo ljudi ima osećaj da su studenti vratili "u modu" ne samo ljubav i pomirenje, već i patriotizam, te gost "Probudi se" priznaje šta je za njega najveća promena koja se desila u društvu zbog studentske pobune, šta su oni to vratili u modu.

Do pre par meseci, vladajuća stranka je sebe predstavljala kao jedinu patriotsku snagu, a sve ostale kao licemere, plaćenike, izdajnike. Onda dođu studenti koji pevaju himnu, koji poštuju veru ili Crkvu, koja ih nije podržala, koji poštuju ćirilicu i zastavu i himnu, pa i ovo proslavaljanje Dana državnosti, te Vukadinovoć komentariše da li su studenti takvim ponašanjem vlasti oduzeli taj lažni argument da samo oni imaju prava na patriotizam.

- Probudilo se nešto što poslednjih decenija nije bilo dovoljno: nada, energija i entuzijazam. Svi pokazuju empatiju i simpatiju prema pokretu studenata - kaže Vukadinović i dodaje da po reakcijama vlasti se vidi da su studenti uspeli.

U Kragujevcu se okuplja mladost pod parolom "Sretnimo se na Sretenje", sprema se program, ljudi nude prevoz jedni drugima da dođu u grad u kojem je (1835. godine) donet jedan od najliberalnijih Ustava u Evropi. Na drugoj strani, predsednik Srbije ne poziva u Orašac, gde je na ovaj dan odlučeno da se podigne Prvi srpski ustanak protiv turskih vlasti - već u Sremsku Mitrovicu. Politički analitičar je prokomentarisao ovaj plan vlasti.

Predsednik ne odustaje od deklaracije o Vojvodini kao neotuđivom delu Srbije. Kojadinović pojašnjava utkud sad ta tema, koja postoji samo kod Vučića, urednika tabloida i Ane Brnabić. Primetno je takođe da Predsednik, iako su studenti odbili da razgovaraju sa njim, njima ne upućuje više otvorene kritike, njjegove uvrede i dalje su rezervisane pre svih za opoziciju. Vukadinović objašnjava zašto je to tako i da li vidi procenu vlasti da studente treba pustiti na miru jer se na kraju neće glasati za njih.

- Da ima sile i snage, Vučič bi skup napravio u Beogradu. Čak i oni koji su naklonjeni režimu prepoznaju da je ovo sa deklaracijom o Vojvodini spin - kaže analitičar i dodaje da opozicija može makar da demonstrira slogu, to od njih ljudi očekuju.

Studenti se za sada ograđuju od svih političara. Opoziciju sada svi kritikuju, šta god da uradi, te politički analitičar pojašnjava šta je njima preostalo, osim da pišu evropskim institucijama.

U svom autorskom na sajtu Nove srpske političke misli on piše baš onima koji nalaze svima zamerku, te sad dodaje da li oni samo ne žele da priznaju da su za ovakav sistem, da im je dobro,

Ako se zna da naši građani uglavnom vole da se opredeljuju po principu - ili Vučić ili ko, Vukadinović analizira da li je onda ovo idealna situacija za SNS i Aleksandra Vučića, da nemaju političkog suparnika. Imali smo najavu predsednika da će uskoro konačno biti zakazana sednica Skupštine Srbije na kojoj će konačno biti konstatovana ostavka premijera, i samim tim pad vlade. Gost TV Nova objašnjava da li je ovoliko odlaganje obesmislilo taj čin ostavke i da li postoji mogućnost da SNS napravi vladu eksperata, i tako izbegne da se to nazove prelazna vlada, i na taj način pripremi sledeće izbore, ili je pak izvesnije da ne odstupa ni korak, već za premijera stavi neki jak naprednjački kadar, Marka Đurića ili Darka Glišića.

Od stranih plaćenika, nuđenja kredita, pretnji školama do povećanja plata, sada opet pretnje profesorima, pa obećanja manje školarine. Teme se smenjuju i zaboravljaju, dok studenti ostaju pri svojim zahtevima dosledno. Vukadinović daje svoj suda fa li ovo jeste najveća kriza ove vlasti.

I on je bio često na meti kritika, kad god objavi neko istraživanje javnog mnjenja gde se vidi pad poverenja u vlast ili na primer kada, kao u prošlom istraživanju pokaže da poteze vlasti podržava manje obrazovano stanovništvo koje prati provladine televizije. Vukadinović priznaje kakvo sada istraživanje priželjkuje i da li je realno da vlast radi istraživanja gde je na jednoj strani Vučić a na drugoj studenti.

- Rejting režima se urušava, najviše se urušio letos posle litijuma - zaključuje Vukadinović.

Urednik Nove srpske političke otkriva kako bi postavio pitanje u istraživanju, ako bi hteo da zna raspoloženje građana i da li je građanima jasno šta znači da institucije rade svoj posao.