"Za SAD vlast i dalje partner": O susretu Baste sa Klintonom

Prema rečima stručnjaka za međunarodne odnose Mladena Lišanina, turneja bivšeg ministra Radeta Baste po svemu sudeći je lična inicijativa, sa namerom da se promoviše sopstvena politička karijera. Prema njegovom viđenju, ono što predstavlja objektivnu prepreku za kurs koji je on zauzeo, jeste činjenica da Vašington u Beogradu kao ključnog partnera i dalje vidi vladajuću garnituru, a ne bilo kog opozicionog partnera, posebno ne tako neafirmisanog kao što je Rade Basta.

– On je, po svemu sudeći, uz pomoć različitih sredstava i kontakata obezbedio neke susrete u SAD, ali teško da će to imati bilo kakve praktične političke implikacije, bilo za politički položaj Srbije u regionu, bilo za politički položaj Radeta Baste na srpskoj političkoj sceni. Tako da mi se čini da je cela stvar više medijski nego politički aktuelna u ovom trenutku – smatra Lišanin.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov, pak, smatra da zapad Radeta Bastu vidi kao političkog lidera koji do sada nije bio ukaljan, uz napomenu da postoje ljudi unutar opozicije koji imaju loš predznak ili bagaž na svom imenu.

– Ovo nisu vremena kada je rušen Milošević, kada je bila profilisana politička scena, programski, politički, kadrovski i kako god hoćete. Od Đinđića pa nadalje, svako je imao neku ulogu. Ova naša sadašnja opozicija je i programski šarolika, ne postoji jedan takav dokument koji bi bio prihvatljiv za ljude koji su građanski orjentisani, pa i za druge birače koji iz raznih razloga ne glasaju za SNS. Možda se, kao u nekim ranijim slučajevima, odjednom začudimo “otkud ovaj na političkoj sceni”. Ja ne tvrdim da će to biti tako, ali to je moguća varijanta – ocenjuje Popov.

On dodaje da su do sada slate poruke, od pojedinih analitičara, ili onih koji obavljaju političke funkcije a ne sede u prvim redovima, da SAD nisu zadovoljne načinom na koji se ponaša aktuelni režim, ni kada je reč o Kosovu, Bosni i Hercegovini i generalno regionu.

– Da ne govorimo o tome što do sada nisu uvedene sankcije Rusiji. Uvođenje sankcija Vulinu je bila poruka vlasti da nešto mora da menja u svemu onome što je do sada škripalo. Ali, izgleda, da naše vlasti to nisu znale da pročitaju ili neće da pročitaju na pravi način te poruke – ukazuje Popov.

Podsetimo, bivši ministar i predsednik pokreta Evropski put Rade Basta u Vašingtonu je razgovarao sa bivšim predsednikom SAD iz redova američkih demokrata, Bilom Klintonom, koji je, kako je navedeno, veoma zainteresovan za političku i bezbednosnu situaciju u regionu Zapadnog Balkana.

„Izuzetno koristan razgovor sa predsednikom Klintonom, iznenadio me je sa informacijom da je opet aktivno uključen u dešavanja na Balkanu“, poručio je Basta nakon sastanka i dodao da je veoma važno da Srbija ubrza evropske integracije i postane punopravna članica zajednice koja baštini vrednosti mira i bezbednosti, vladavine prava i tolerancije.

Posebno je istakao da je to važno u trenutku kada se Evropa i ceo svet suočavaju sa agresijom Ruske Federacije na suverenu zemlju Ukrajinu.

„Lično se zalažem za promenu pristupa Srbije u odnosu na rat na tlu Evrope i zemlji koja je taj krvavi bratoubilački rat započela. Uvesti sankcije Rusiji jedini je razuman čin u svetlu ratnih okolnosti“, poručio je Basta.

Klinton se složio sa Bastom da je neophodno da Srbija iskaže punu posvećenost zapadnim vrednostima i integraciji u EU, a da će se takva posvećenost sigurno pozitivno tumačiti od strane aktuelne administracije SAD i stvaranja strateškog partnerstva.