Gde se sakrio Vučević po preuzimanju SNS-a i zašto ga nigde nema?

Aleksandar Vučić koristi još jednu kimdžongunovsku foru, jer kada je rekao da odstupa sa mesta predsednika SNS-a, na "demokratski" način postavlja Vučevića, tako što ga kao jedinog stavi kao predlog za glasanje. Međutim, kormilo te partije ostavlja samom sebi. Nikome drugome. Mali "Vu" će i dalje moći da donosi girice s pivom, ali zna se ko je tu jedini komandant. Ko jede glavu, a ko sredinu. Ipak, Miloš Vučević ima svoje "prednosti".Sve je na njegovoj strani: neukusna servilnost prema svom predsedniku i slavljenje njegovih natprirodnih odlika u svakoj prilici, opijenost vlašću i ulogom odlučnog šerifa koji zavodi red, uverenost da ima mandat da sprovede u delo svaku razornu ideju.

Iz skupa takvih zabluda od kojih će neke biti i ostvarene, Vučević crpi svoju aroganciju, uz nipodaštavanje svega što je izvan okvira njegovog razumevanja stvarnosti i sistema vrednosti koji kreira njega i njemu slične. Čitava njegova karijera je, posmatrano sa stanovišta demokratije i vladavine prava, zapravo jedno siledžijsko iživljavanje nad svime što ove dve vrednosti predstavljaju. Zna se šta je radio kao prvi čovek Novog Sada. Ipak, nepošteno bi bilo kazati da naprednjačka vlast nije svesna vrednosne, političke i pravne neusklađenosti Srbije i njenog evropskog okruženja."Srbija nikome ne preti, ali je spremna da se brani", rekao je svojevremeno Miloš Vučević, tada potpredsednik vlade i ministar odbrane. Besmislena izjava ako znamo da su zemlje koje nas okružuju članice, kandidati za članstvo ili da izražavaju spremnost da se pridruže Evropskoj uniji i da je većina njih u članstvu odbrambenog NATO saveza. Od koga je onda to Srbija ugrožena, te je spremna da se brani?

U februaru ove godine, Vučević izjavljuje : "Da nije bilo istrajne i odlučne diplomatske borbe predsednika Vučića i snaga Vojske Srbije u gotovosti da munjevito reaguju i zaštite živote Srba na Kosovu i Metohiji", kaže dalje Vučević, "verujemo da bi se nasilje Kurtijevih snaga nastavilo".

Ukoliko se iz čitave priče o novom predsedniku SNS-a uopšte može izvući bilo kakav zaključak on bi, moguće, bio taj, da kada se iz politike izbace principi, elementarno poštenje i politički moral, tada ista, prirodno, postaje tek puki dekor.

Ustvari, nula.