Dačićev sirtaki: Je l' ko letuje u Grčkoj sad izdajnik?!

Komitet ministara Saveta Evrope prihvatio je zahtev za prijem Kosova u Savet Evrope, a Srbija je tom prilikom popila nekoliko "gorkih pilula". To se pre svega odnosi na uzdržanost Grčke i Slovačke, dve od pet država koje inače ne priznaju nezavisnost Kosova.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je naveo da je nužno da politiku korigujemo prema onima prema kojima smo do sada imali drugačiji kurs.

- Nema bolje prilike od ovakve da se pokaže na koga možete da računate za saveznika. Na Mađarsku, na primer, možete, ona je pokazala veliku solidarnost sa Srbijom. Priznala je Kosovo, a sada je glasala protiv njegovog ulaska u Savet Evrope. A da li treba i dalje da mislimo da su nam veliki saveznici, na primer, Crna Gora, koja nije bila čak ni uzdržana, nego je glasala za, ili Slovačka i Grčka, koje ne priznaju Kosovo, a bile su uzdržane - kaže Dačić.

Promene podrazumevaju "politiku reciprociteta" i prijateljske odnose sa državama koje su u Savetu Evrope glasale protiv prihvatanja aplikacije Kosova za članstvo u toj organizaciji. Apsurd je da je reč o zemljama koje se ne nalaze na listi najvećih partnera Srbije iz Evropske unije. Protiv aplikacije Kosova za članstvo u Savetu Evrope 25. aprila glasalo je, uz Srbiju, šest zemalja - Azerbejdžan, Mađarska, Kipar, Rumunija, Španija i Gruzija.

Znači, drugari smo sa Mađarskom koja jeste priznala Kosovo, ali ga nije podržala u Savetu Evrope, ali nismo sa Grčkom koja ga nije priznala, ali je sada bila izdajnički uzdržana. Nije poznato ima li Srbija uopšte Ministarstvo spoljnih poslova. Nije joj ni potrebno, jer ova država uz unutrašnje nema ni spoljne poslove. Da postoje, neko bi ih već obavljao na valjan način. Dačić još nije prozvao kapitalne izdajnike srpstva stvari. Njemu su pred očima svi koji imaju svoj, drugačiji stav od zvaničnih fanatičnih lajavaca.

Šta li je to Ivica hteo da kaže? Mora da je nešto smešno. Naravno da je duhovitost u diplomatiji poželjna. Ali, ta osobina se čuva kao dragocenost, koristi se diskretno, u višeznačnim naznakama, sa velikom pažnjom da sagovornik kome je dosetka upućena to shvati kao kompliment, a ne kao zajedljivu upadicu. Dačić nema, niti razume bilo šta od toga, on trči da pre nego što treba kaže bilo šta što ne treba i na taj način je idealni maneken srpske politike.

Protivnika ne biramo, važno je da ga oborimo na pleća i proglasimo gladnom narodu našu nedostižnu nadmoć, i zajedno sa žrtvom svoje neodoljive snage sletimo u politički ambis. Režim ne uspeva da objasni šta je naša dobit. Hoćemo li uskoro iz vrha čuti poruku, ko letuje u Grčkoj, taj je izdajnik. Valja sumnjati u okolnosti koje određuju srpsku unutrašnju, a iz nje i spoljnu politiku. Tu ka da nema orijentira, cilja, niti ideje o tome šta je sledeći korak. Sledeći korak, koji je najčešće pogrešan, uglavnom određuje prethodni.