Đilas: Akcioni plan SSP - 2028. sporazum, 2030. članstvo u EU (VIDEO)

- Usvojili smo Deklaraciju "Srbija u Evropskoj uniji do 2030" i kada smo je usvajali, pošli smo od toga da se sve te vrednosti za koje se zalažemo nalaze u članu 1 Ustava Srbije. Pošli smo od toga da se sve što se dešavalo u istoriji Evrope dešavalo sa nama kao aktivnim činiocima. Istorijski, kulturološki, pravno, obrazovno, na svaki drugi način smo povezani sa kontinentom na kom živimo.

Svestan je Đilas da Srbija ne ide u pravom smeru, odnosno u smeru ka Evropskoj uniji.

- Realno, Srbija naročito u poslednjih 5 godina nazaduje, taj proces je prekinut, najviše to odgovara vlasti u Srbiji, pošto sada treba da se usklađujemo u oblastima koje su njima problem - od borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, profesionalnog tužilaštva, slobode medija, radničkih prava... Sve ono što danas u Srbiji nije dobro.

- Novi pokret koji nastaje ima slogan da Srbija sanja i da se snovi ostvaruju. Ja moram da kažem da mi iz Stranke slobode i pravde imamo drugačije snove. Ne sanjamo zemlju u kojoj više rastu cene nego plate, u kojoj deca sa 12 i 13 godina završavaju sa razbijenim lobanjama i ugroženim životom zbog mržnje među navijačkim grupama. Ne sanjamo zemlju u kojoj policajac specijalac ima platu veću od lekara specijaliste i četiri puta veću od učitelja. Mi sanjamo Srbiju u Evropi zasnovanoj na vrednosti, u kojoj se ne smanje broj stanovnika za 100.000 svake godine - naveo je Đilas i nastavio:

- Nismo ostali samo na rečima usvajajući Deklaraciju, usvojili smo i akcioni plan. U njemu se kaže da posle izbora, koje očekujemo krajem ove godine i formiranja nove vlasti, ako dobijemo podršku građana, da ćemo za četiri godine sprovesti ono što smo ovde napisali, da bismo 2028. godine potpisali sporazum - ugovor sa EU, za čiju je ratifikaciju potrebno dve godine, što znači da bi 2030. Srbija trebalo da postane punopravni član Evropske unije. Znam da mnogi danas ne veruju da će se živeti drugačije, da može da se napravi takva zemlja. Ako prestanemo da verujemo, onda prestajemo da postojimo. Verujem da Srbija može da bude drugačija i članica EU najkasnije 2030. godine.

Istakao je još jednom Đilas da Srbija mora da usladi spoljnu politiku sa politikom Evropske unije.

- Potrebno je usklađivanje spoljne politike sa politikom EU, jer ne možete živeti u Evropi i imati suprotan stav svim zemljama sa kontinenta. Tu postoje dve opcije - jedna je da se pridružimo i prihvatimo stavove, gledajući da to bude za nas što povoljnije, a druga je da pokušamo da ubedimo sve ostale zemlje da prihvate naše stavove. Složićemo se da druga opcija nije realna. To jednostavno mora da se uradi, što kasnije to uradimo, posledice po građane Srbije će biti veće.

Govorio je Đilas i o sporazumu Beograda i Prištine, kao i sastanku u Ohridu.

- Mi smo stav o sporazumu rekli, da ne možemo da ga podržimo jer je loš, ali kao što vidite, pokazalo se tačnim da je on usvojen, da je već u dokumentima i mi treba da gledamo kako da ga sprovodimo na način da zaštitimo svoje interese. Ponoviću još jednom, smatram da niko iz Srbije ne može i ne sme da prihvati Kosovo kao nezavisnu državu i da niko iz Srbije ne može da podigne ruku u UN za njihovo članstvo. Ali, taj proces je jako dugačak i jako je važno da zemlje na čelu sa Španijom ne tretiraju dokument kao priznanje Kosova i prema informacijama koje mi imamo, nijedna od tih zemalja neće priznati Kosovo.

Šta ako se u okviru evrointegracija traži da se u potpunosti prihvati sporazum iz Ohrida...

- Ne možemo mnogo da izbegnemo u svemu tome, ima tu kreativnih tumačenja, ja sam rekao šta su naše crvene linije. Eventualno članstvo Kosova u UN trenutno nije na dnevnom redu. Mi svi znamo da ne može da dođe na dnevni red, a opet zavisi i od toga ko će podići ruku za tako nešto.

Govorio je Đilas na konferenciji i o aferi "Mauricijus", koja se pokazala kao lažna, a koju su fabrikovale Večernje novosti, kao i ljudi na vlasti.

- Sve što se sad pojavilo je ono o čemu sam pričao pre godinu i nešto dana. Nažalost, 80 odsto ljudi koji su se informisali preko tih medija gde su pravljene specijalne emisije i haranga, kao i preko stotina naslovnih strana, neće nikad saznati za ove dokaze koji potvrđuju da sam govorio istinu. Jer, niko od tih medija nije objavio nijednu jedinu reč. Za te ljude ću ostati čovek koji ima račune na Mauricijusu i još 16 zemalja.

Podneo je Đilas svojevremeno i krivičnu prijavu, ali je ona odbačena...

- Što se tiče krivične prijave koju sam podneo protiv onih za koje sam smatrao da snose odgovornost, ona je odbačena, jer nas je tužilac obavestio da nije dobio potvrdu od Agencije za borbu protiv spečavanja korupcije da su podneli postupak, pa nema pravnog dejstva. To što je dokazano kao falsifikat ne gleda se kao krivično delo.

- Dok ta krivična prijava nije odbačena, saslušana ja Andrijana Nešić, novinarka Večernjih novosti, koja je, ako se sećate, prva to iznela, pokazivala na TV sa Sinišom Malim, govorila da su ti dokumenti proizvod rada novinara Večernjih novosti. U tužilaštvu, kada je davala iskaz, govorila je da je ona taj koverat zatekla na svom stolu i da ne zna ko je to ostavio. Dakle, istraživački tim Novosti je nestao u jednom danu, a danas vidimo ko zaista stoji iza svega i ko je to napravio.

- Mislim da odgovor na to nije da kukamo, da se opet ja bavim tim, nego je odgovor na to nuđenje rešenja kako da budemo zemlja u kojoj se to više nikad neće desiti. I opet je tu ista priča - Evropska unija. To ne može da se desi uz zemljama EU, već u zemljama kao što je Srbija. Ako dozvolite, slušao sam komentare da sam otišao na razgovor sa Vučićem, znajući da su to falsifikati. Otišao sam, znajući da je sve to neistina, verujući da, bez obzira na sve, mora da se razgovara. Da moraju da se smanje tenzije u društvu, da se smanji mržnja, jer inače smo na kraju svi snositi posledice, kao što snosi ovo dete koje se bori za život. Imamo agresiju svuda, u parlamentu, političkom životu, ljudi ne biraju reči, smatram da tu veću odgovornost snose ljudi koji su na vlasti, ali isto tako smatram da u takvoj priči ne treba da učestvujemo. To je način kako da pobedimo i promenimo stanje.

Može li se pričati o ulasku u Evropsku uniju sa ovakvim medijima?

- Ne možemo da ovakvim medijima u EU, kao ni sa ovakvim pravosuđen, tužilašrvom, ekonomskim sistemom, ugovorima sa državom gde firme bliske vlasti dobijaju poslove bez tendera, ne možemo bez agencije koja će se baviti razvojem ekoloških standarda i zaštitom životne sredine, ne možemo bez mnogo toga. Sve to moramo da promenimo, ali opet kažem, ne zbog EU, već zbog nas.

- Da li stvarno želimo da živimo u zemlji u kojoj radnice umiru pored peoizvodnih traka, jer su izrabljene? Ili ćemo da živimo u zemlji u kojoj se znaju pravila u kojoj to ne može da se desi. Da li želimo da živimo u zemlji gde će ljudi moći više da zarade, gde ćemo uložiti u obrazovanje, gde neće biti vršnjačkog nasilja na ovom nivou, gde ćemo poštovati učitelje, profesore... Ili želimo da živimo u ovom haosu. Ja mislim da svi u Srbiji, bez obzira za koga glasaju, žele da žive u uređenoj zemlji. Imali smo danas troje ljudi - Danielu iz Bosilegrada, Dragoslava iz Elemira i Slađanu iz Inđije. Svi su žrtve nasilja od strane vlasti. Hajde da napravimo zemlju u kojoj se to nikad nikome više neće desiti. Mislim da za to treba da se borimo.