Sudbina SPS i Ivice Dačića: Survajver, šesta sezona

Reklo bi se da su Ivica Dačić i njegovi socijalisti, posle kratke erupcije nezadovoljstva Aleksandra Vučića, dobili privremenu amnestiju, uz meru pojačanog nadzora. "Ja SPS poštujem, nećete čuti ružnu reč. Sa njima smo radili mnogo u prošlosti, verujem da ćemo i u narednih šest meseci, godinu dana, mnogo važnog da uradimo". Tako je glasila Vučićeva "presuda" nakon "pomiriteljskog" sastanka sa koalicionim partnerom kome je, nekoliko dana ranije, zapretio raskidom.

Ništa, međutim, nije završeno. S jedne strane, ne može se tvrditi da je 11 godina dugoj koalicionoj saradnji SNS-a i SPS-a na pomolu kraj, što je potvrdio i Vučić, rekavši da pominjanje perioda od "šest meseci, godinu dana", ne znači da nakon toga ne mogu da "sednu i razgovaraju".

Malo je verovatno i da je "disciplinovanje"“ manjeg partnera završeno, ili makar stopirano na pomenuti period - o čemu, osim predsednikovih opaski, govori i dosadašnje iskustvo, bogato primerima provlačenja kroz "toplog zeca".

U vremenima kada SPS naprednjacima nije ni bio potreban za formiranje parlamentarne većine, postojala je, čak, i teorija da je razlog za učešće te stranke u vladi u potrebi da postoji neko ko bi mogao poslužiti kao žrtveni jarac, na koga bi se prebacila krivica za probleme koji ugrožavaju vlast. Neprekidno se, ipak, vodilo računa da stranka ne poraste preko idealne mere: malo-malo pa bi se pojavilo podsećanje na "slučaj kofer", sumnje vezane za navodne kontakte Branka Lazarevića, bivšeg šefa Dačićevog kabineta sa kriminalnom grupom Darka Šarića, poznanstvo samog Dačića sa Šarićevim saradnikom Rodoljubom Radulovićem, poznatijim kao Miša Banana (objavljen je video- snimak, a još se nagađa šta se desilo sa tonom i kada će i on biti serviran javnosti)...

Nisu retke bile ni packe od strane visokih naprednjačkih funkcionera, koji su znali i otvoreno da se usprotive pravljenju koalicije sa SPS-om. Iz današnje perspektive, posebno je simpatična činjenica da su u tome prednjačili Zorana Mihajlović i Nebojša Stefanović, koji su - za razliku od Dačića i njegovih socijalista - ispali iz kombinacije za formiranje aktuelne vlade.

Кad ceh ne bi bio svaljen na račun svih građana Srbije, moglo bi se, zato, govoriti o početku izuzetno zabavnog perioda odmeravanja snaga najmoćnijeg čoveka u Srbiji, s jedne i najveštijeg "političkog survajvera" (spašenik, onaj koji se ne predaje, prim. nov.) s druge strane.

Nije, pritom, reč samo o čuvenom "ruskom faktoru", odnosno o uverenju da Dačić ima snažnu podršku Moskve, argumentovanu, recimo, činjenicom da bivša ministarka Zorana Mihajlović, čak ni kad je bila na vrhuncu moći, nije uspela u javno otkrivenoj nameri da izbaci socijalistu Dušana Bajatovića iz fotelje generalnog direktora Srbijagasa. Čak se čini da će udaljavanje od Moskve biti neophodno - i procenjuje se da će Dačić i za to biti sposoban.