Batina je iz Poslovnika izašla

Red bi bio da u petak, kada poslanici Evropskog parlamenta Vladimir Bilčik i Matijaž Nemec dođu u Beograd da "facilitiraju" nastavak međustranačkog dijaloga, pozdravnu reč održi domaćin, predsednik parlamenta Vladimir Orlić. I da citira sopstvenu izjavu koja oslikava suštinu odnosa SNS prema opoziciji: "Svi su kompletno isti. Leva i desna strana – ista gomila štetočina", piše NIN.
Prema najavama, treća faza međustranačkog dijaloga započetog još 2019, najvidljivijeg u dogovorima o izbornim uslovima vođenim 2021, biće fokusirana na unapređenje funkcionisanja Skupštine. Zato bi Orlić mogao da ponovi i deo svog obraćanja kolegama od, recimo, 6. decembra, iz koga se vidi kolika je naprednjačka spremnost na dogovor: "Nisam planirao da menjam Poslovnik... Ako time niste zadovoljni, vi imate problem sa Poslovnikom, koji je, da vas podsetim, vaš".

Osim što nemaju potrebu da menjaju postojeći Poslovnik o radu parlamenta, evidentno je da naprednjaci nemaju nameru da menjaju ni bilo šta drugo u načinu njegovog rada, s obzirom na efektivnost u ispunjavanju glavnog cilja – onemogućavanja javne diskusije o problemima koji muče Srbiju. Metodologija ućutkivanja nepodobnih, osim standardnog nedavanja reči, sada je dobila i bizarne novitete, poput Orlićevog trčanja iz jedne u drugu zgradu Skupštine, kako bi prevario sistem zakazivanja sednica i onemogućio opoziciju da na dnevni red stavi svoje predloge.U Pregledu rada Skupštine tokom prvih pet meseci 13. saziva, koji je izradio Otvoreni parlament, inicijativa koju je pokrenula CRTA, navode se i brojni drugi problemi u funkcionisanju, poput nedostatka programa rada, prevelikog broja tačaka dnevnog reda, arbitrarnog predsedavanja Skupštini, opstrukcije u odborima kojima predsedava opozicija, protivzakonitog ignorisanja podnete narodne inicijative...

Postoje čak i spekulacije o nameri vlasti da od juna obustavi rad parlamenta, za šta je sada nemoguće dobiti ni potvrdu, ni uverljiv demanti. Evidentno je, međutim, da se sednice u ovom sazivu održavaju ređe nego u prošlom. Кako su prebrojali u Otvorenom parlamentu, u jesen 2020. održano ih je 12, od čega tri proceduralne (konstituisanje, dve za postavljanje vlade) i devet "suštinskih". Aktuelni saziv je, s druge strane, u jesen 2022. zasedao sedam puta, od čega su tri sednice takođe bile proceduralne, a svega četiri "suštinske".

Proevropske opozicione stranke su se, u vreme pripreme ovog NIN-a, dogovarale o sastancima sa ciljem da se pre početka dijaloga usaglase ključni zahtevi. A postoji i gotov predlog Poslovnika koji je, posle višegodišnjeg istraživanja i razgovora sa poslaničkim grupama, uz angažman eksperata, pre godinu dana izradila CRTA.Ono što ne postoji jeste entuzijazam u pogledu rezultata pregovora, zbog lošeg iskustva sa ishodom prethodnih razgovora uz evropsko posredstvo. Oni jesu doprineli odluci opozicionih stranaka da, posle većinski bojkotovanih parlamentarnih izbora 2020, na prošlogodišnjim predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim učestvuju, čime je vlast oslobođena optužbi za ukidanje višepartizma. I ne mnogo više od toga, s obzirom na probleme koji su obeležili izborni proces i sve što je potom sledilo – od nepotrebnog odugovlačenja formiranja parlamenta, do načina njegovog rada koji je najčešće na ivici incidenta, toliko da ideja o njegovom ponovnom napuštanju, ponovo deluje prihvatljivo.