Hil: Ne vidim dokaze da je Rusija prijatelj Srbije

- Rusija od Srbije traži da radi stvari koje su u interesu Rusije, a nisam siguran da je to zaista, iskreno rečeno, u interesu Srbije - rekao je Hil u intervjuu za N1.

Na pitanje kako situacija sa ratom u Ukrajini utiče na dijalog Beograda i Prištine, kao i srpsku politiku uopšte, rekao je da je predsednik Rusije Vladimir Putin „odveo tu zemlju preko ivice, a mi ne znamo kad će se Rusija vratiti“.

- I zato se iznenadim kad vidim da neki ljudi misle kako je Rusija i dalje legitiman akter na političkoj sceni, što ona nije. I mislim da je to užasna situacija i možda još jedna velika tragedija, pored onoga što vidimo u Ukrajini.

Upitan da prokomentariše posetu ministra Aleksandra Vulina Moskvi, Hil je rekao da on to ne razume i da je to prilično zbunjujuće.

- Ja ne razumem šta je on tamo pokušavao da postigne. A, iskreno, možda ni on ne razume - kazao je ambasador Hil.

Govoreći o poziciji Srbije u vezi sankcija Rusiji, rekao je da je stav njegove vlade da Srbija treba da se „pridruži bremenu koje dele i mnoge druge članice EU“.

Srpska zajednica na Kosovu mora biti bezbedna

Upitan o sastanku koji je imao sa Vučićem i situaciji na Kosovu, ponovio je da je srpska strana "napravila veliku stvar što je došla u Brisel spremna da pregovara i što je uradila svoj domaći zadatak, a to je uvek najvažnije za sve pregovore“.

- Mislim da je srpska strana pokušala da bude fleksibilna, da pronađe rešenja, a ovaj jutrošnji razgovor (sa Vučićem) to mi je i potvrdio - rekao je Hil.

Prema njegovim rečima, „očigledno je“ da rezultati pregovora u Briselu predstavljaju razočaranje, ali on smatra da će se proces nastaviti, na šta ukazuje i dolazak predstavnika EU i SAD, Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara u region.

Upitan šta je „pošlo naopako“ prilikom poslednjeg susreta Vučića i Kurtija u Briselu, rekao je da je srpska strana „bila na svom mestu, znala je o čemu treba da razgovara, znala je šta je važno“.

- Ali mislim da druga strana, nažalost, nije bila spremna za konkretan razgovor - kazao je ambasador.

Za rešavanje ovih problema, kako je rekao Hil, neophodno je da razgovarate o konkretnim stvarima, ali te stvari takođe morate staviti u širi kontekst, a širi kontekst je pitanje srpske zajednice i načina na koji će ona živeti u budućnosti.

- To je za mene ključno, srpska zajednica na Kosovu se mora osećati kao kod kuće i biti bezbedna. Zato se ulažu određeni napori da se o tome razgovara, a mislim da će se tako i nastaviti, rekao je.

Hil je izrazio nadu da će se krenuti u rešavanje širih i važnijih problema za budućnost Kosova, a naročito srpske zajednice, kao i da će se postići rešenje za „veoma opasne hitne probleme“.

Ako narod počne da ignoriše medije, slušaće mnogo gore stvari

Na pitanje da li očekuje da će se nešto promeniti u stavu naredne Vlade Srbije prema medijima, slobodi govora i odnosu prema novinarima i nevladinim organizacijama, rekao je da je novi parlament sa različitim strankama prikladno mesto za debatu o tome.

- Bilo da ste u parlamentu ili u vladi, mislim da ljudi treba nešto da shvate: ako postoji frustracija zbog medija i onoga što mediji proizvode, ako srpski narod na kraju počne ignorisati medije, onda će početi da sluša mnogo gore stvari, rekao je Hil.