Suša nanela ogromnu štetu srpskom agraru

Takva situacija vodi ka povećanju zavisnosti od uvoza hrane, povećanju cena i daljeg pada životnog standarda stanovništva. Veliki deo teritorije EU (44%) je izložen štetnom uticaju dugotrajne suše (Italija, Francuska, Nemačka, Mađarska, Portugalija, Španija, Poljska, Slovenija, Hrvatska) zbog smanjenog nivoa padavina tokom zime i proleća, dok je na 22% teritorije EU proglašeno i vanredno stanje zbog alarmantno niske vlažnosti zemljišta u kombinaciji sa stresom biljnih kultura. Srbija nije izuzetak kada su u pitanju suše i uticaj klimatskih promena na useve.
Aktuelni protesti poljoprivrednika izazvani su nagomilanim nezadovoljstvom u vezi sa odsustvom iskrene podrške države dugotrajnim problemima agrara koji su dodatno pojačani naglim porastom cena inputa i dugotrajnom sušom. Ratari, stočari, povrtari i voćari su sa pravom zabrinuti za opstanak svojih `fabrika na otvorenom` i imaju opravdane zahteve kako bi svojim naporima uz podršku države očuvali i stabilizovali svoje useve i obavili predstojeću setvu, uključujući i održivost proizvodnje mleka i mesa. Sposobnost svake države da obezbedi dovoljne količine namirnica poreklom iz domaće proizvodnje i da ne zavisi pretežno od uvoza hrane takođe predstavlja aspekt bezbednosti i sigurnosti stanovništva.

Nadležnim državnim organima je već godinama skretana pažnja da je situacija u srpskom agraru teška i neizvesna i da je potrebno podržati poljoprivrednu proizvodnju tako što bi se omogućile subvencije u iznosu od najmanje 100 evra po hektaru, uz ukidanje akciza na dizel gorivo za obradive površine, kao i garantovanje minimalnih otkupnih cena koje su do sada već morale da budu poznate poljoprivrednicima. Stoga je potrebno hitno utvrđivanje otkupne cene ratarskih kultura, premija za mleko i stoke shodno cenama u regionu, oslobađanje poljoprivrednih gazdinstva od plaćanja odvodnjavanja u periodu od godinu dana, moratorijum na kredite (uz zamrzavanje i kamata), jednokratna pomoć gazdinstvima na područjima gde je suša izazvala ogromne štete i subvencionisanje kupovine repromaterijala za jesenje radove u okvirima koje državni budžet u ovom trenutku može da podrži.Neophodno je i razmotriti uvođenje prelevmana za određene kategorije namirnica kako bi se stavio pod kontrolu nekontrolisani uvoz hrane, a u skladu sa aktuelnim međunarodnim obavezama države prema EU i inicijativi Otvoreni Balkan.Vlada Republike Srbije treba hitno da formira komisiju sastavljenu od stručnjaka sa proverenim iskustvom radi procene efekata dugotrajne suše na agrar i da donese paket srednjeročnih i dugoročnih mera koje je moguće primeniti, a kojima će se ublažiti problemi poljoprivrednika, stabilizovati situacija u agraru i snabdevanje tržišta i omogućiti da se predstojeća jesenja setva obavi nesmetano.

Donošenje i primena u praksi nove strategije o dugoročnom razvoju agrara je od ključnog značaja, uključujući i uspostavljanje fonda za naknadu štete od uticaja klimatskih uslova. Uspostavljanje sistema nadzora i izveštavanja o korišćenju državnih subvencija koje se dodeljuju poljoprivrednim gazdinstvima i napravljenim poboljšanjima u agraru i preradi hrane je takođe važan aspekt u povećanju odgovornosti svih učesnika u lancu proizvodnje - zaključio je Bulatović.