Đilas: Bićemo najveći kritičari Vlade, ali ne i opozicija Srbiji

Đilas je gostujući na televiziji B92, povodom izjave premijerke Ane Branbić da predsednik SDS i bivši predsednik Srbije Boris Tadić vodi antisrpsku politiku, rekao da to ne treba raditi.

- Ne treba tako govoriti, niti nekog nazivati izdajicom. Šansa je da se to primeni u parlamentu - naveo je lider SSP.

Voditelj emisije na B92 je upitao Đilasa da prokomentariše napad Borisa Tadića zbog odlaska na konsultacije kod predsednika Srbije Aleksandra Vućića. Lider SSP je najpre samo rekao "dobro", a zatim dodao da su Tadić i Vuk Jeremić, lider Narodne stranke, svašta o njemu rekli proteklih nekoliko meseci.

- Mogu da odgovorim argumentima, ali pitanje je šta će od toga što su oni rekli poboljšati građanima život, da lakše prođemo zimu, kako da živimo bolje. Rasprave u opoziciji ne doprinose tome i neću da budem deo toga. Mi smo najveća opoziciona stranka, koja smatra da je odgovornost važna u politici. Najveći smo kritičari vlade, ali nećemo biti opozicija Srbiji. Već mesecima nisam nikome odgovorio - kazao je Đilas.

O odnosima u opoziciji

Na komentar voditelja da "u Narodnoj stranci kažu da je on nametnuo Zdravka Ponoša kao kandidata za predsednika liste "Ujedinjeni za pobedu Srbije", koji mu je posle izbora okrenuo leđa, odnosno otišao svojim putem", i na pitanje "da li je komunikacija među opozicijom pred izbore mogla da bude bolja", odgovara da komunikacija nije bila loša.

- Nije moglo da dođe do potpunog jedinstva jer koalicija Moramo nije to htela, i to je njihovo pravo. Kandidat za predsednika je određen 1. februara, kada su već raspisani izbori. Istraživanja su pokazala da je Ponoš najbolji kandidat. On je dobio 18 odsto i više od naše liste. Njegovo pravo je da promeni stav da neće praviti stranku i baviti se politikom - naveo je Đilas.

Upitan "zašto se nije konsultovao sa ostatkom koalicije oko razgovora sa Vučićem", kaže da to baš nije tačno.

- DS i NS su bile protiv, a PSG i PZP za. Poziv je upućen svima i ja sam to prihvatio. Dobro je što smo razgovarali i zaključili da su novi izbori u Beogradu najbolje rešenje, jer je došlo do političke krize. Cela koalicija je tražila nove izbore, razlika je bila da li treba razgovarati ili ne. Smatrao sam da je na meni odgovornost da izađemo iz podela i pokušamo da razgovaramo - kazao je Đilas.

Ponovio je da je Vučiću na konsultacijama rekao da će podržati zakone koji su dobri, bilo da dolaze od vlasti ili opozicije, ali i da se nada da će vlast podržati i dobre predloge iz opozicije.

O vladi nacionalnog spasa

Na pitanje da li bi odbio ili prihvatio učešće u vladi nacionalnog jedinstva, postavlja pitanje šta je to nacionalno jedinstvo.

- Kako ga definišemo uopšte? Ne mislim da treba da robujemo i formiramo vlade od velikih reči, nego da definišemo strateške stvari koje su od nacionalnog interesa i oko toga pokušamo da se dogovorimo - odgovorio je Đilas.

Upitan o inicijativi o podizanju cenzusa na pet odsto, kaže da se SSP za to zalaže, ali i da treba promeniti izborni sistem koji bi bio kombinacija većinskog i proporcionalnog.

O Kosovu

Govoreći o Kosovu, rekao je da treba izbegavati sukobe i održavati dijalog.

- Spremni smo za mnoge stvari, ali ne i priznanje, što je naša crvena linija. Normalizacija odnosa je početak pomirenja u regionu. Je l' možemo da se dogovorimo oko tablica sa Albancima na Kosovu? Dosta je ponižavajuće, posebno jer mi smatramo da je to deo teritorije Srbije. Dajte da to rešimo, kao i saradnju u ekonomiji, obrazovanju, zdravstvu... - rekao je Đilas.

Konstatuje da je lakše je bilo dogovarati se sa onima koji su optuživani za svakakva zverstva nad našim narodom nego sa Aljbinom Kurtijem, premijerom Kosova.

O sankcijama Rusiji

- Neću da kažem da su sankcije metod da se problem reši. Zato smo i u kampanju imali stav da smo protiv sankcija. Ali, živimo u Evropi i sve zemlje, osim Srbije i Belorusije, prihvatile su to kao jedinu politiku. Naše odbijanje da to prihvatimo nas dovodi u situaciju da posledice mogu biti katastrofalne jer su nam najveće investicije iz EU i Nemačke. Kada bi se one povukle, stotine hiljada radnih mesta bi bilo ugroženo. Mi smo u top pet najsiromašnijih zemalja i svaka kriza nas boli jer već teško živimo - objasnio je on.

Kako je dodao, mogućnost da Srbija ostane neutralna ne postoji.

Stav o genocidu u Srebrenici

Na pitanje da li je u Srebrenici počinjen genocid, odgovara da nije pravnik i da neće da daje pravne kvalifikacije bilo kog zločina.

- Činjenica je da je tamo bio zločin koji je na sramotu našeg naroda, iako su ga uradili pojedinci. Međunarodni sud pravde je to kvalifikovao. Mi kao država smo dužni da poštujemo presude MSP, ali kao pojedinci možemo imati svoj stav - smatra Đilas.