"Nastavak rata u Ukrajini izazvaće svetsku krizu hrane"

- Rat u Ukrajini je produbio postojeću krizu u sistemu proizvodnje i potrošnje hrane, koja je posledica pandemije i smanjenih prihoda, kao i klimatskih promena koje se širom sveta dramatično odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju - rekao je Šmit-Traub na predavanju "Kako će se budućnost odraziti na poljoprivredu, hranu i vodu", održanom u okviru CIRSD-ovog programa "Lideri budućnosti", čiji su polaznici postdiplomski studenti iz svih krajeva sveta.

Šmit-Traub, koji je izvršni direktor Mreže UN za rešenja održivog razvoja, dodao je da Ujedinjene nacije predviđaju izbijanje nemira zbog gladi na mnogim kontinentima, i podsetio da je "Arapskom proleću" prethodila kriza sa hranom, što je izvelo ljude na ulice, a nekoliko godina kasnije dovelo do velikog talasa migracija ka Evropi.

- Kriza hrane će po svoj prilici imati i ozbiljne geopolitičke posledice, ali ne postoji jedan "srebrni metak" za rešenje tako komplikovanih problema - rekao je Šmit-Traub, navodi se u saopštenju CIRSD-a.

Šmit-Traub je naveo da bi države koje to mogu trebalo hitno da smanje poreze i da ubrizgaju dodatna sredstva ne samo u ekonomiju, već i u sistem socijalne sigurnosti.

- Sistem proizvodnje hrane je bio veoma uspešan i nisu se ostvarila predviđanja da će svetom vladati glad, jer će broj stanovnika rasti ekponencijalno, a proizvodnja hrane linearno. Glad je izbegnuta zahvaljujući napretku hemijske industrije i inovacijama, kao što je uvođenje Haber-Bošovog ciklusa za proizvodnju amonijaka, koji je ključni sastojak veštačkog đubriva - rekao je Šmit-Traub.

Šmit-Traub je istakao da povećana proizvodnja hrane, međutim, dodatno zagađuje životnu sredinu zbog upotrebe toksičnih elemenata i izlivanja azota i fosfora u okeane, i povećava efekat staklene bašte zbog seče šuma i emisije metana koji najviše ispuštaju krave i ovce.

- Nezdrava ishrana dovodi do ogromnih troškova u zdravstvu, između ostalog i zbog pandemije dijabetesa i bolesti srca. Kada kupite litar zašećerenog pića, na etiketi piše cena, ali ne piše i da negativni efekti koje to piće izaziva iznose, recimo, polovinu cene. To znači da ako platite litar evro i po, onda će za lečenje od negativnih posledica morati da ode celih 75 centi - rekao je on.

Šmit-Traub je istakao da ljudi širom sveta moraju da obrate mnogo više pažnje na ishranu i da se hrane zdravije.

- Poljoprivrednu proizvodnju je neophodno učiniti efikasnijom tako što će se koristiti manje zemljišta i morske površine i da se koristi manje đubriva. To je veliko pitanje u svetu i savremenoj nauci još nije jasno kako se to može postići.

Šmit-Traub je naveo da neke velike korporacije, poput britanskog Unilevera, razmatraju da ukinu proizvodnju majoneza jer nema dovoljno suncokretovog ulja, i dodao da u Francuskoj vlada nestašica senfa, što ukazuje da bi problemi mogli da budu i mnogo veći u bliskoj budućnosti.

Jeremić je rekao da je nedavno razgovarao sa predsednicima nekoliko afričkih država, od kojih je jedan predsednik Senegala Maki Sal, koji je i prededavajući Afričkoj uniji, i dodao da je rat u Ukrajini izazvao ozbiljne posledice u snabdevanju Afrike hranom, jer je smanjeno snabdevanje žitaricama iz Ukrajine i đubrivom iz Rusije, između ostalog.

- Afrička unija će u septembru tokom zasedanja Generalne skupštine UN zahtevati hitan prestanak rata u Ukrajini i ukidanje svih prepreka za nesmetanu trgovinu, jer se Afrika suočava sa katastrofom u snabdevanju hranom - rekao je Jeremić, i dodao da se to "sigurno neće dopasti sukobljenim silama, koje se trenutno rukovode drugačijim interesima od onih koje ima ostatak sveta".

Jeremić, koji je i bivši predsednik Generalne skupštine UN, ocenio je da će jedna od posledica rata u Ukrajini biti i to da Rusija i Kina postanu još bliži partneri nego ranije.

- Ako geopolitička recesija potraje, a sada se čini da hoće, onda će mnoge žetve i u Ukrajini i u drugim državama biti žrtve geopolitičkih kretanja. Geopolitička recesija vodi u opasnost od geopolitičke depresije, odnosno svetskog rata, koji bi verovatno podrazumevao i upotrebu oružja za masovno uništenje. Globalna perspektiva u ovom trenutku, nažalost, nije svetla - zaključio je Jeremić.