Da li smo se previše KLELI u Putina?

Analitičari nisu iznenađeni Putinovim rečima jer, kako kažu, Rusija već decenijama gleda na Kosovo kao presedan međunarodnog prava za ostvarivanje svojih interesa u Evroaziji.

Ni Abhazija, ni Južna Osetija, ni Krim koji su otcepljeni od Gruzije i Ukrajine i priznate kao nezavisne od strane Rusije (Krim je Rusija čak i anektirala 2014. godine ) po istom principu kao što je Kosovo proglasilo nezavisnost od Srbije i dobilo priznanje gotovo svih zapadnih država na čelu sa SAD-om, nisu bile dovoljne ogromnoj većini Srba da se ohlade od rusofilije u vreme Putina.

Šta više, prema istraživanju Ipsos-a koje je "Blic" pre nekoliko dana objavio, po po prvi put u istoriji nedvosmislena većina građana Srbije je protiv ulaska naše zemlje u EU.

Tako je, prema toj studiji, čak 44 odsto građana protiv evropskih integracija, svega 35 procenata je za, a ostalih 21 odsto ne zna ili ne želi da se izjasni. Razlog su pritisci koje Srbija trpi od EU u vezi sa uvođenjem sankcija Rusiji.

Pitanje je da li bi te brojke bile drugačije posle najnovije Putinove izjave u kojoj praktično potvrđuje da je Rusija po ugledu na Zapad i Kosovo priznala nezavisnost Luganska i Donjecka, kao što je prethodno učinila i sa Abhazijom i Južnom Osetijom?

Bivši ambasador Srbije u Belorusiji Srećko Đukić ističe za "Blic" da je Putin izjavom da se nezavisnost Donjecka i Luganska temelje na kosovskom presedanu "faktički priznao samostalnost Kosova".

- Faktički Putin je izjavio da on priznaje samostalnost i nezavisnost Kosova i sve šta je Kosovo sa svojim sponzorima za to učinilo - naglašava Đukić koji je i član Foruma za međunarodne odnose.

Naš sagovornik podseća da je ruska strana 2008. godine "pozivala na kosovski presedan u slučaju proglašenja nezavisnosti i priznavanja Južne Osetije i Abhazije od strane Moskve“.

- Ovim potezom Moskva je učinila verovatno odlučujući korak u priznavanju Kosova i svakako u olakšavanju pozicije za njegovo rešavanje Vašingtonu i celom Zapadu - podvlači Đukić za "Blic".

Kako kaže, Putinova izjava nije iznenađenje.

- Novo je jedino to da je Putin temeljno proučavao dokumenta Međunarodnog suda UN o Kosovu i da bez sumnje stoji na tom američkom presedanu u vezi sa Kosovom. Dakle, nije bitno međunarodno pravo nego šta Putin misli o presedanu. A očigledno je da su stanovišta Moskve i Vašingtona veoma blizu u vezi sa presedanima i da ih i jedni i drugi prave - apostrofira Đukić.

Zbog toga bivši ambasador Srbije u Belorusiji smatra da bi Srbija trebalo da gleda samo svoje interese.

- Velika je zabluda da su naši interesi bliski interesima Rusije. Interes Rusije je stvaranje čak četiri republike na teritoriji Ukrajine. Pored Krima, Luganska i Donjecka, tu je i Nikolajev kao četvrta republika na Crnom moru. Ako tome dodamo Abhaziju i Južnu Osetiju u Gruziji i Pridnjestrovlje u Moldaviji to je već grozd nezavisnih republika koje su interes Rusije - ističe sagovornik.

Đukić ocenjuje da je u takvoj spoljnopolitičkoj situaciji naša država u veoma nezahvalnom položaju.

- Ne kaže se džaba prijateljstvo za prijateljstvo, jare za pare. Da smo do sada ispunili 34 poglavlja na putu ka EU i da je to 35 ostalo neotvoreno imali bismo sasvim drugačiju spoljnopolitičku situaciju i u odnosu na EU i u odnosu na Rusiju. Ovako nigde nismo, ni na pola balvana, a imamo rusofilsko raspoloženje u zemlji veće nego 1948. godine - podvlači Đukić.

Kako kaže, po svoj prilici Srbija će služiti kao moneta za potkusurivanje između SAD-a i Rusije.

- Mislim da Vašington i Moskva uveliko vode dijalog u vezi sa Kosovom. Da li ćemo biti iskorišćeni za Krim, specijalni status Donjecka i Luganska ili prestanak rata to je već pitanje. Ali velike sile će nam to što su dogovorili predstaviti kao genijalno rešenje. Ne treba zaboraviti da velike sile i tokom najžešćeg rata uvek vode dijalog - zaključuje Đukić.