Đilas: A ovako bi izgledalo da je Vučić bio u poseti Vašingtonu...

- Dočekani smo više nego prijateljski. Koliko smo dobrodošli u Ameriku i koliko nas uvažavaju bilo je jasno već na aerodromu, kada smo zbog činjenice da sam 2012. izgubio pasoš sa američkom vizom, morali da prođemo dodatnu kontrolu. Ta procedura traje i do dva sata, ali smo je mi završili za samo deset minuta. Ja se na razumem u protokol i nisam znao da kada vam kažu da sednete na centralna mesta u čekaonici to predstavlja jako redak događaj i da se time pokazuje izuzetno poštovanje.

Mada, moram da priznam, da mi je bilo jasno da imamo zaista poseban tretman kada mi je policajac, pošto sam mu rekao da sam predsednik najveće opozicione stranke, rekao da ću možda biti i predsednik države. A policija u Americi, kao što znate zna sve - započinje slikovito objašnjavanje onoga šta bi Vučić izjavio da je otišao u SAD.

- Takav odnos se nastavio i kada smo ulazili u Stejt department. Policajac na ulazu nas je pitao da li imamo PCR. Potvrdili smo da imamo i Borko je počeo da traži papire. A on kad počne da traži to ume da potraje, jer znate kakav je Borko. Ali policajac je, a vi znate da je američki policajac jednako Amerika, odmah rekao da nema potrebe da pokazujemo. Time je pokazao koliko nam veruje i što je mnogo važnije koliko poštuje Srbiju i činjenicu da smo uz sve napade za samo dve godine dosli do 15% podrške građana - dodaje Đilas

- Kada smo se približili šalterima službenik je ustao da bi nam se obratio i kao da je krenuo da me poluzagrli, ali nije mogao zbog stakla koje je stajalo između nas i njega. Ali videlo se da je želeo. Čak nas je, iako nas prvi put vidi, pitao: "How are you!!!" Da bi naši građani znali tako nešto se nikada u Americi ne dešava. Posle su mi rekli ljudi koji često ulaze u zgradu stejta da zaista nikada tako nešto nisu ni videli ni doživeli. Iako smo došli desetak minuta ranije odmah su nas pustili da uđemo, a i lift je bio u prizemlju i vrata su se otvorila čim smo pritisli dugme.

Kada smo se bez zaustavljanja popeli na šesti sprat, gde inače ne primaju strane delegacije, Gabrijel Eskobar, da bi pokazao da nas smatra za prijatelje, je kao slučajno bio u hodniku i to u košulji bez sakoa. Naravno kada smo ušli u posebnu kancelariju za sastanke obukao je sako. Razumećete me što ne mogu da pričam o detaljima našeg razgovora, ali jasno vam je da je i ostatak posete bio na zaista neverovatnom nivou i da SAD u Srbiji vide ozbiljnog partnera i lidera Zapadnog Balkana - zaključuje lider SSP-a.

Srećan rad, živela Srbija!