Prvi tapšač: 619 pajaca sluzavi obrok zarađuje opslužujući riđeg mekušca

Raspisao se mlađani Đurić i rekao mnogo stvari, samo, nažalost, glupih, jer ga ne krasi velika inteligencija. Nije rekao ništa što bi pametnog čoveka impresioniralo, jer mu znanja poprilično manjka. 

Naučen da papagajski ponavlja vučićevske mantre o Đilasovih 619 miliona, o medijima koje navodno kontroliše, o kriminalcima koji su u njegovoj službi...naprednjački tapšač mogao je da oduševi samo poluobrazovani svet, koji predstave o stvarnosti dobija preko Pinka i Informera.

Vređanje, primitivizam, laganje, klevetanje...to je opšta slika stanja društva u koju se Đurić savršeno uklapa i funkcioniše. Ne treba tu mnogo razmišljati, dovoljno je slušati, baš kako i nalaže odnos gospodar - rob. Dobiješ naređenje i tvoje nije da misliš da li je opravdano, već da ga bespogovorno izvršiš. 

Ima ko je zadužen za razmišljanje, a zadatak ljudi poput naprednjačkog prvog tapšača je da bude savršen šraf u mehanizmu koji je postavljen. Zato Đilasu Đurićeve reči mogu biti komplimenti, čak i kad ga nazove "riđi mekušac", jer za svakog poštenog i časnog čoveka, vređanje jednog Marka Đurića može samo služiti na čast.

- Svakoga dana 619 Direktnih i 619 Novih portala i 619 njegovih drugih obličja i bezobličja, poput gospodina 24 i 619 njegovih drugih pajaca, svoj sluzavi obrok zarađuju opslužujući ovog nesvakidašnjeg narandžastog oktopoda - piše, između ostalog, jedan Marko Đurić.

- Posebno se naš narandžasti oktopod istrajno posvetio "hrabrom" progonu i opadanju dece - nedužnih i nejači - sinova i kćeri onih koji još uvek imaju volje i hrabrosti da im rad za narod i sa narodom bude važniji od partikularnih i sebičnih interesa makar kakvih morskih plodova - veli Đurić, koji Danila Vučića sa 23 godine, smatra nejačju, a slika se i druži sa ljudima iz podzemlja, dok mu se otac i stric vezuju za najveće afere u zemlji.

Sećamo se samo usklika sa Kosova "Aco, Srbine", sećamo se onog jadnog grohotnog smeha kad je izvalio da zna da će se u Kosovskoj Mitrovici roditi sto beba više nego prethodne godine, da vodimo 5:0 u pregovorima sa Prištinom, da čita novine na albanskom iako ne zna jezik... i to je otprilike sve što je politička zaostavština ovog političara u pokušaju.

I to je dovoljno, da uz već čuveno histerično tapšanje gospodaru, kakvog nema ni u Severnoj Koreji, da se u "zlatnom naprednjačkom dobu" neko vine u političke visine.

I takva kreatura je našla da napada čoveka koji iza sebe ima ozbiljnu političku i poslovnu zaostavštinu, stečenu sopstvenim radom i znanjem. Za razliku od Đurića, Đilas ne mora ni Borisu Tadiću, niti bilo kom političaru da zahvali za položaj u kojem se nalazi. A ne sumnjamo da bi Đilas odavno bio iza brave, da naprednjačka kamarila ima bar jedan dokaz da je bilo šta učinio na nelegalan način. Zato joj ništa drugo i ne preostaje da bezočno kleveće i laže, gebelsovski smatrajući da će sto puta ponovljena laž postati istina.

Dođe tako vreme, kako je govorio slavni Ivo Andrić, kad pametan zaćuti, a budala progovori. No, istinsko građansko društvo, za koje se, između ostalih, zalaže i Dragan Đilas, jeste društvo uspravnog čoveka i građanina, koji ne ćuti na laži i gluposti, već se bori. Ipak, to je već viša matematika za individue poput Đurića, navikle da slušaju i pokoravaju se.

Zato kad progovori Đurić, to ukazuje da je na snazi najcrnje doba, kojem se svaki misleći čovek koji drži do dostojanstva mora suprotstaviti. A ubrzo će Đurić, kad dođe sloboda, shvatiti gde mu je mesto.

Zato nam ostaje, do tada, da poručimo Đuriću da sledeći put mora smisliti nešto originalnije i inteligentnije, kada se namerači na nekog ko je po svim parametrima daleko iznad njega.