Usvojen Zakon o zaštiti ćirilice

Razlozi za donošenje ovog zakona, kako se navodi u obrazloženju, sadržani su u potrebi da se ustanove dodatne mere čiji je cilj negovanje srpskog jezika i ćiriličnog pisma kao kulturnih i tradicionalnih vrednosti, i pospeši šira upotreba ćirilice u javnom životu, s obzirom na njen istorijski, kulturni i identitetski značaj.

Njime je predviđeno da ćirilicu moraju da koriste svi koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala.

Drugi skup mera je stimulativne prirode i on je prvenstveno usmeren na privatni sektor, a pre svega na sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu.

Predviđena je mogućnost za poreske i druge administrativne olakšice privatnom sektoru, koje se mogu ustanoviti, u skladu sa posebnim zakonima, za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju odluče da koriste ćirilično pismo, što uključuje i njegovo korišćenje u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraju imati logo ispisan na ćirilici.

Vlada Srbije, po ovom zakonu, osniva Savet za srpski jezik, koji prati i analizira stanje u oblasti njegove upotrebe u javnom životu i sprovođenje mera radi zaštite i očuvanja ćirilice, a zadatak mu je i da daje preporuke, predloge i stručna mišljenja.

Za kršenje odredbi novog zakona predviđene su novčane kazne od 50.000 do 500.000 dinara.