Moglo je u Peći, a ne može na Cetinju (VIDEO)

Oktobra 2010, Patrijarh srpski, Irinej (Gavrilović), došao je tamo gde pripada, u Pećku patrijaršiju. Uveo ga je blaženopočivši mitropolit Amfilohije. Iako je sveže samoproglašena „Republjik Kosova“, sa sve Haradinajem i Tačijem žestoko protestvovala, u prisustvu 6.000 pravoslavnih vernika sa AP KiM, regiona i dijaspore, u sasluženju vladika i mitropolita SPC i uz prisutne predstavnike i visoke delegacije pravoslavnih crkava i drugih konfesija, nadbiskupa beogradskog, te kompletnog diplomatskog kora iz Beograda, šefova UNMIK-a, OEBS-a, KFOR-a, EU, predsednika Srbije Borisa Tadića, sekretara Saveta za Srbe u regionu i dijaspori, Mlađana Đorđevića, Irinej je uvođenjem u tron i zvanično postao - Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski.

Patrijarh srpski, Porfirije, ovih dana sprema se da bez prisustva naroda, Episkopa budimljansko-nikšićkog, Joanikija, ustoliči u Mitropolita crnogorsko-primorskog. Uz nezapamćenu količinu političkih ujdurmi i ostrašćenosti u režiji Đukanović - Vučić, sve liči na to da će na sveopšte čuđenje još uvek neutronjeni Arhiepiskop pećki ustoličiti Mitropolita crnogorskog bez prisustva verujućeg naroda, a uz prisustvo šačice političara koji se odavno pokazaše kao antihristi. Naravno, za sve je kriva „Korona“ i „velika“ briga antihrista za svenarodno zdravlje. Pa ko proguta - prijatno mu bilo.

Osim potpunog državnog kolapsa kako Crne Gore tako i Srbije, svedoci smo i kolapsu Srpske pravoslavne crkve. Patrijarh ne pominje Pećku patrijaršiju, gde mu je zapravo sedište, a budući mitropolit izgleda pristaje da vodi crkvu sa narodom negde u pozadini. Umesto kanona, u prvom planu su zaplene kokaina, mašine za mlevenje ljudi, vojvođani, kosovari i ostale izmišljene nacije, medijsko sve i svašta, samo da se skrene pažnja sa regionalnih sprega država i mafije, ili bolje rečeno pljačkaških talova sektopartija i bratomafija. I Đukanović i Vučić bi da iskoriste splet nesrećnih okolnosti, pa da posle smrti Amfilohija i Atanasija, podjarme SPC i sruše Krivokapića. Sve zajedno na liniji daljeg regionalnog razaranja srpskog nacionalnog korpusa i identiteta, a po nalogu zapadnih gazda.

Bez obzira na okolnosti i krajnji ishod crkvenih dešavanja u Crnoj Gori, ali i Srbiji, evidentan je trend opasnog i ubrzanog urušavanja unutrašnjeg sistema vrednosti i kanona SPC, što utiče na opšte stanje nacije, pa i države. Patrijarh srpski odmah bi morao da preduzme odlučne korake na utemeljenju svoje pune titule, ugleda crkve i vere naroda u nju, te odjuri u Pećku patrijaršiju koliko ga noge nose i tamo ostane.

Iz međunarodnih izvora dolazi informacija da je to potez koji bi zabio glogov kolac ne samo u svaku dalju kosovsku „nezavisnost“, već i u projekat „Otvoreni Balkan“, koga tvorci iz senke u internoj komunikaciji zovu „WBW“ (Western Balkans Wormhole), ili zapadno-balkanska crvotočina, aludirajući na dalje tiho rastakanje Srbije pod uticajem „Velike Albanije“. Taj projekat između ostalog uključuje stvaranje novih nacija na teritoriji Srbije, od kojih su „kosovari“ već nikli, a „vojvođani“, ili „vojvođari“ kako ih WBW projektanti zovu, upravo se promovišu. Na stend baj režimu su „pazarci“. Cilj je izbrisati nacionalni identitet što većem broju Srba i pretvoriti ih u nacionalne mutante, čime se stvaraju preduslovi za dalje cepanje Srbije po principu prava na samoopredeljenje.