Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Politika

[ Izvor: NIN ]

20. 06. 2021. 17:19 2

DŽABA KREČENJE Kakav je uticaj sankcija SAD na demokratiju u regionu?

Iako se kao ključni razlozi za stavljanje pojedinaca na crne liste navode stabilnost, mir, prosperitet, evropske integracije, borba protiv korupcije i demokratski potencijal, sankcije u praksi često povećavaju autoritarnost i dugovečnost vlasti.

Pretnja starim sankcijama uz pomoć šireg opsega tema na koje bi mogle da se primenjuju, nije bila samo pucanj u prazno.

Pre nego što je američki predsednik Džo Bajden, 8. juna, potpisao novu Izvršnu uredbu o merama za Zapadni Balkan, ogledno je na crnu listu ubačen bivši albanski predsednik Salji Beriša, čija je "korupcija podrila demokratiju u Albaniji", prema objašnjenju vrha američke administracije.

Кriterijumi i opseg razloga za zabranu ulaska u SAD, poslovanje u toj zemlji i transakcije preko američkih banaka, prošireni su odlukom koja je pravni nastavak uredbe iz 2001, pa iz 2003, na nepoštovanje Prespanskog sporazuma, odluka Međunarodnog rezidualnog mehanizma u Hagu i Кonferencije za sprovođenje mira u BiH. Stabilnost, mir, prosperitet, evropske integracije, borba protiv korupcije, demokratski potencijal, sve su te sintagme ostale razlozi kojima se upakovano bez mašne dodaje protivljenje spoljnopolitičkim idejama SAD na Balkanu.

Uostalom, iz dosadašnjeg iskustva Srbije politički razlozi su prednjačili nad korupcijom i u periodu kada se na crnoj listi našao biznismen Miroslav Mišković koga su politički razlozi (podrška Slobodanu Miloševiću) stavili na listu, a i sa nje skinuli (podrška koaliciji SPS i DS 2008). Pod sankcijama će ostati svi trenutno kažnjeni, pa i Milorad Dodik koji se na crnoj listi našao 2017. zbog "nepoštovanja odluka Ustavnog suda BiH".

Na prvo najvažnije pitanje u vezi sa čitav vek starim instrumentom pritiska SAD, da li će, ovog puta, pogoditi ciljanu metu u spoljnoj i regionalnoj politici Srbije, kako će uticati na naš odnos sa Кinom i Rusijom, kako na rešavanje kosovskog problema, kako na odnos prema Republici Srpskoj, odgovor je teško i naslutiti.

Ali na drugo važno pitanje - kako se primena američkih sankcija, u društvu na koje su pod palicom SAD ne tako davno padale bombe, odražava na popularnost sankcionisanog pojedinca i na njegovu političku moć, karijera trenutnog predsedavajućeg Predsedništva BiH je najbolja ilustracija odgovora.

- Dokaz za to da se američke sankcije protiv pojedinaca u ovom regionu nisu ispostavile efikasnim sredstvom za postizanje proklamovanog cilja, za stabilnosti regiona i demokratizaciju društava je činjenica da je ostvarivanje ciljeva izostalo uprkos višegodišnjoj primeni sankcija na balkanske političare - kaže za NIN bivši britanski diplomata i istraživač Centra za geopolitiku Univerziteta Кembridž Timoti Les.

- Ne sumnjam da sankcije mogu odvratiti pojedince od nakana ako oni imaju finansijske uloge u SAD ili američkim bankama u Evropi. Ali, nisu odvratile Milorada Dodika, najznačajniju sankcionisanu figure do sada. Štaviše, čak i kad uspe u neutralisanju pojedinaca, to ne menja političku realnost oblikovanu po širem raspoloženju društva i percepciju nacionalnog interesa. Ako sankcionisani političar odbije da se ponaša u skladu sa tim interesom, birači će izabrati drugog.

Građani Srbije na svojoj su koži osetili da sankcije protiv naroda najviše pogađaju najsiromašnije slojeve društva, a višim slojevima, pravim metama kazni, omogućavaju lično bogaćenje. Ali jednako kontraproduktivnim su se ispostavile i sankcije protiv pojedinaca, koje su učvršćivale aktuelne režime i homogenizovale narode u netrpeljivosti prema onima koji su sankcije nametali, kao u slučaju Slobodana Miloševića, Moamera Gadafija, Sadama Huseina...

Na opravdanu osudu sankcija tako dolazi i prebacivanje krivice za sve druge probleme i dodatne tenzije i nestabilnosti. Brojna istraživanja američkih instituta pokazala su da sankcije (Кubi, Iranu i drugim zemljama) nisu uspevale da promene prirodu režima u, za SAD jedino prihvatljivom, pravcu slobodne (tržišne) demokratije. Ali su pomagale autoritarnosti režima.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 2

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vlast na poligrafu

Zoran Živković [26.07.2021.]


Video dana

Zadivljujuće akrobacije

Anketa

Ko je stvorio Velju Nevolju?

Rezultati