Usvojene izmene Zakona o poreklu imovine

Država je tim zakonom dobila delotvoran mehanizam da za svakog može da utvrdi da li se obogatio nezakonito.

Ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu ostaće bez tri četvrtine te vrednosti, a ako sud utvrdi da mu je imovina stečena krivičnim delom, biće mu oduzeto celokupno pribavljen imetak.

Po zakonu, na udaru će se naći oni u koje se posumnja da za najviše tri godine imaju za 150.000 evra veću imovinu od prijavljenih podataka.

Kada je reč o izmenama koje su poslanici usvojili, reč je o promenama termina.

Usvojena je izmena naziva izraza “nezakonito stečena imovina” u “imovina na koju se utvrđuje poseban porez”, kako se ovaj izraz ne bi poistovećivao sa izrazom „imovina proistekla iz krivičnog dela”.

Poslanici su glasanjem za izmene zakona prihvatili i dodavanje izraza „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica”, koji je definisan kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je steklo fizičko lice, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.

Teret dokazivanja uvećanja imovine u odnosu na prijavljene prihode fizizckog lica je na Poreskoj upravi, a na fizičkom licu je teret dokazivanja da je na zakonit način steklo imovinu u delu u kome uvećanje njegove imovine nije u skladu sa prijavljenim prihodima.

Jedinice Poreske uprave utvrđivaće uvećanje imovine fizičkih lica na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica.

U okviru Poreske uprave, formiran je Sektor za poreklo imovine, koji će se baviti tim poslovima, a koji za početak broji oko 20 inspektora.

Sistematizacijom je planirano da ih bude 60.

Ti inspektori trenutno prolaze i dodatne stručne obuke, u čemu Srbija ima pomoć i podršku Međunarodnog monetarnog fonda.