ZAPAD I RUSIJA Sukob "lisičjeg" i "lavljeg" fašizma

- Ako su u pravu moji drugovi, ako se, dakle, ljudi današnjice dele samo na te dve strane (Zapad i Rusija), koje oni jedino vide, i razvrstavaju na ta dva puta u svojoj viziji budućnosti, ja na njihovim ciljevima i ishodištima vidim jedino nesreću čovečanstva. Polovinu preživelih činiće zlikovci, a ostatak ljudi bez nade. A sve žrtve biće žrtve bez smisla. Kakav će to biti svet, čija će i groblja biti sramota?" - napisao je Dobrica Ćosić u romanu "Grešnik", iz trilogije "Vreme zla".

Zapravo, to će biti i rat dva oblika savremenog fašizma - ’’lisičjeg’’ i ’’lavljeg’’, podjednako pogubnih po slobodu.

Prvi je zapadni, sofisticiran, odenut lažnim i praznim frazama o demokratiji, a seje smrt svugde po svetu; drugi je ruski, robustan, odenut plaštom religije, koji, ojačavši, želi da izađe iz nacionalnih granica. Prvi radi za interese krupnog multinacionalnog kapitala, kojem su potrebni novi resursi; drugi radi za interese domaćeg kapitala, koji u sprezi sa crkvenim krugovima, kroz pravoslavno učenje, ima mesijansku viziju spasenja nacije i vere.

Dometi i rezultati i jednog i drugog fašizma su evidentni i očiti, svakome, ko ima iole političke kulture. ’’Lisičji’’ je odavno već prisutan - ruši legalno izabrane vlade, vojno interveniše, manipuliše tržištem, pljačka, surovo eksploatiše radnu snagu i prirodna bogatstva… ’’Lavlji’’ je u povoju, mada je nastavak nekadašnjeg carskog, a podseća i na originalni nemačko/italijanski – zabranjuje slobodnu misao, progoni neistomišljenike, širi predrasude i neznanje, ukida svaki trag slobodnom društvu i individui… Mada i on, samo na domaćem terenu, takođe, surovo eksploatiše – kako materijalno, tako i duhovno.

Svakako, zapadni fašizam je daleko materijalno bogatiji i uspeo je da sve segmente društva stavi u svoju službu. Postignut je visok politički konsenzus između glavnih političkih aktera, koji sistem ne dovode u pitanje. Demokratija je svedena na povremeno učešće na izborima, na kojima građani biraju između dve strane iste medalje. Mediji i obrazovanje su dve glavne društvene poluge, kojima se postiže moć krupnog kapitala na osnovu manipulacija. U neoliberalnom konceptu društva, vide se krajnji dometi istorije i neprestano se širi strah od novih oblika uređenja.

U Rusiji, krajnji istorijski dometi se vide u uspostavljanju pravoslavnog carstva i silom se radi na obnovi carskog samodržavlja, samo u novoj, kapitalističkoj formi. Sve podseća na predrevolucionarnu Rusiju – neprikosnoveni i nedodirljivi vođa (nekadašnji car), sveštenstvo, koje određuje društvene norme, tajkuni (nekadašnje spahije), koji eksploatišući stanovništvo, daju materijalnu potporu režimu, narodne mase (nekadašnji kmetovi), kao prosta radna snaga kojom se upravlja i naređuje. Postoji snažan otpor savremenim civilizacijskim tekovinama, koje se vide kao zlo, koje podmeće zapadna strana, u cilju uništenja celog naroda. Neprestano se širi strah o ugroženosti države i nacije.

I tako, ta dva potpuno dehumanizovana i anticivilizacijska poretka, nastavljaju da se sukobljavaju. Niti Zapad štiti principe demokratije, niti Rusija štiti principe slobode i nezavisnosti. Radi se o dva delegitimizovana sistema, koja ne počivaju u većinskoj meri, na pristanku onih nad kojima vladaju. Štite se interesi vladajućih elita zasnovani na pljački, eksploataciji, hijerarhiji, autoritarnosti, neslobodi, podređenosti, neznanju, primitivnosti, zaostalosti…. Produbljuje se jaz između bogatih i siromašnih, između sveta rada i sveta kapitala. To je krajnji cilj ovog sukoba, posle kojeg svet neće biti ništa bolji, posle kojeg se ništa neće suštinski promeniti, sem što će doneti nove bede, siromaštva i razaranja. A što je najgore, pretnja islamskog fašizma, koji samo čeka svoj trenutak, se već uveliko nadvija.

Društveno svestan i odgovoran pojedinac, nema prava da ćuti. Shodno misli slavnog Žoze Saramaga, da svi mi imamo određeni uticaj kao građani i da imamo obavezu da se uključimo i intervenišemo, trebalo bi da dignemo glas:

– da nećemo da budemo topovsko meso belosvetskim bitangama;

– da nećemo da dajemo legitimitet tiraniji i totalitarizmu;

– da nećemo da budemo objekti za manipulisanje;

– da se naši interesi ne poklapaju sa interesima poretka zasnovanog na kapitalu;

– da nećemo da se uklapamo u nametnute kolektivitete;

– da nećemo da budemo sebični egoisti;

– da nećemo da posmatramo čoveka kao sredstvo;

– da nećemo da učestvujemo u religioznom ludilu;

– da nećemo da pripadamo bezličnoj masi koja sledi, ne razmišljajući;

– da nećemo da dozvolimo da ubiju našu individualnost…