Holanđani: Srbija zarobljena država, SNS bira ko dobija šansu

U izveštaju koji prenosi EurAktiv Srbija se navodi da rastuća uloga aktera poput Kine na Zapadnom Balkanu može da bude argument za ubrzavanje pregovora o pristupanju EU, piše 021.rs.
Međutim, razloga za optimizam oko brze integracije regiona u EU neće biti ako se prvo ne reši problem zarobljene države, navodi se u studiji "Destruktivni efekti zarobljavanja države na Zapadnom Balkanu. Potkopano proširenje EU".

Termin "zarobljena država" odnosi se na proces u kome se politički akteri infiltriraju u državne strukture uz pomoć klijentilističkih mreža i koriste te državne strukture kao plašt za sakrivanje koruptivnih radnji.
Kako to deluje u praksi, autor studije, istraživač saradnik Klingendil instituta Marten Lemstra, pokazao je na primeru Srbije koja, kako se navodi, beleži pad vladavine prava i demokratije od 2012, što je kulminiralo prelaskom iz kategorije demokratskih zemalja u hibridne režime u izveštaju Fridom hausa za 2020.

Uz pomoć mehanizama za zarobljavanje države, vladajuća Srpska napredna stranka, predvođena Aleksandrom Vučićem, proširila je svoju moć na sve aspekte društva i politike, navodi se u studiji. Kako se dodaje, zarobljavanje države u Srbiji vuče korene od vlasti Slobodana Miloševića, kada je sadašnji predsednik Vučić bio ministar informisanja.
SNS je od dolaska na vlast 2012. pokrenula politizaciju javne uprave, gde se lojalnost vladajućoj partiji nagrađuje radnim mestom, navodi se. Postavljenja na osnovu lojalnosti, a ne samo po zaslugama predstavljaju moćan način povezivanja pristalica, koji obezbeđuju glasove svojoj partiji.

- Značaj članstva u vladajućem SNS kao putu do posla i prilika pokazuje se kroz veličinu partije - kaže istraživač holandskog instituta.

Članstvo SNS naraslo je na 730.000 ljudi, pa je to najveća partija u Evropi. Poređenja radi, nemačka CDU ima "samo" 407.000 članova, iako je Nemačka 11 puta veća od Srbije.

Postavljanje pristalica na najvažnije pozicije u državnoj administraciji znači još jednu korist za političke elite - obezbeđuje kontrolu nad ključnom fazom sprovođenja zakona.

- U Srbiji legalni okvir za vladavinu prava i slobodu medija često postoji samo na papiru, a u praksi se primenjuje selektivno, u korist vladajuće stranke - ukazuje se u izveštaju holandskog instituta.

Navodi se i primer istrage zbog pranja novca koju su srpske vlasti nedavno pokrenule u nevladinim organizacijama, dok takvih istraga nije bilo među članovima vladajuće stranke, koji su zapravo navodno umešani u takve aktivnosti.

Kontrola nad javnom administracijom, uključujući pravosuđe, pomaže vladi da "targetira" kritičare, a da zaštiti pristalice, piše dalje.

Javni resursi se koriste za kontrolu medija, što srpskoj vladi omogućava da i dalje bude zadužena za narativ koji mediji oblikuju o srpskoj vladi i EU, navodi se u izveštaju i dodaje da Javni servis, pošto zavisi od finansiranja države, pristrasno izveštava.

Ukazuje se i na primere napada na nezavisne novinare koji nisu kažnjeni, što vodi samocenzuri. Prema Svetskom indeksu slobode štampe, Srbija je na 93. mestu a situacija u zemlji je ocenjena kao zabrinjavajuća.

Pored toga, posledica zarobljavanja države može da se pretvori u zarobljavanje prilika - kada koruptivna vlada nadgleda ko dobija ekonomske prilike, a ko ne. Zato mladi i talentovani ljudi često daju prednost odlasku iz zemlje, što za posledicu ima "odliv mozgova", jedan od glavnih izazova na zapadnom Balkanu.