Momčilo Krajišnik - od najmoćnijeg političara do haškog osuđenika

Krajišnik je u bolnicu u Banjaluci sa Pala prebačen 29. avgusta, sa teškom kliničkom slikom i upalom oba plućna krila i stavljen je na respirator.

Krajišnik je rođjen 1945. godine u sarajevskom naselju Zabrđe. Završio je studije i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu, gde je radio kao finansijski direktor radne organizacije u okviru kompanije "Energoinvest".

Bio je jedan od osnivača Srpske demokratske stranke (SDS) i jedna od najmoćnijih političkih ličnosti u BiH tokom rata i po njegovom završetku.

Na prvim višestranačkim izborima u BiH 1990. godine bio je izabran za poslanika u parlamentu BiH, a odmah zatim izabran je za predsednika Narodne skupštine BiH.

Bio je na čelu Skupštine srpskog naroda Republike Bosne i Hercegovine posle izlaska srpskih poslanika iz parlamenta BiH, a kasnije i predsednik Narodne skupštine RS.

Posle završetka rata u BiH i potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1996. godine postaje prvi član Predsedništva BiH iz Republike Srpske. Na toj funkciji bio je do 1998. godine.

U aprilu 2000. godine uhapšen na Palama po nalogu Haškog tribunala, koji ga je teretio za ratne zločine tokom rata u BiH.

Šest godina kasnije proglašen je krivim i osuđen je na 27 godina zatvora za istrebljenje, ubistva, progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, deportacije i nečovečno postupanje, kao i zločine protiv čovečnosti, ali ne i za genocid.

U martu 2009. godine Haški sud mu je kaznu smanjio na 20 godina zatvora. Na slobodu je pušten 30. avgusta 2013. godine posle odslužene dve trećine kazne.

Potom je osnovao Asocijaciju "Stvaraoci Republike Srpske", koja je bliska srpskom članu Predsedništva BiH Milorada Dodika.

Krajišnik je pre par meseci izazvao oštre reakcije javnosti kada je Asocijacija na čijem se čelu nalazio potpisala sporazum sa političkim strankama iz RS kojim se obećava isplata valorizovane ratne naknade poslanicima prvog saziva Narodne skupštine, članovima Vlade i tri člana Predsedništva.

Ovaj sporazum je izazvao oštre reakcije demobilisanih boraca VRS i porodica poginulih boraca, te RVI.

Većina partija kasnije je povukla svoj potpis sa tog sporazuma.