Kako je Sloba uništio "srpskog Gandija"

- Ono što se mora, ne sme da bude teško - odgovarao je u početku.

Vremenom, na njegovom licu primećivao sam umor, a bio je i sve snuždeniji. Interesovalo me je da li se, ponekad, oseća usamljen usred mase od nekoliko hiljada nepoznatih lica.

Nešto kasnije saopštio mi je turobnim glasom da ima velike muke sa Slobodanom Miloševićem. Ja sam to već bio saznao od jedne druge osobe. Čuo sam, takođe, da je Milošević, izvesno vreme, okupljao, grupu od desetak srpskih intelektualaca, među kojim je bio i Jova, da bi, navodno, čuo njihova mišljenja kako bi trebalo rešavati probleme Srba u hadezeovskoj Hrvatskoj. A stvarni razlog Miloševićevih poziva, ubeđen sam, bila je njegova namera da ih kontroliše i manipuliše njima.

Većina njih bila je, na žalost, impresionirana, a nekolicina i fascinirana Slobodanom Miloševićem. Matija Bećković je posle prvih susreta s njim sročio čuveni aforizam: "Sloboda se piše sa – n".

Svima su usta bila puna jedinstvenog i neuporedivog Slobe. Na ručku će osim Tanje i Jove, biti Dobrica i Božica Ćosić, Anđelka i Sveta Stojanović i Nevenka i Ljuba Tadić. I Jova je jednom, na prijemu, povodom republičkog praznika Srbije, izrekao neku patetičnu pohvalu Miloševiću. Sutradan sam ga pitao: "Jovane, šta Ti bi da se javno udvaraš Miloševiću?"

- Velika muka, šta bi drugo? Do grla sam u živom blatu, pa sam pokušao da smirim njegovu podozrivost...

Tih dana Milošević je ponovo okupio ovu grupu uglednih intelektualaca. Na tom sastanku, Jova je uporno molio da se zaustavi raspirivanje napetosti ne samo u Krajini, već i u celoj Hrvatskoj. Odmah na početku, naglasio je da je Hrvatska država i Srba, koji u njoj žive i da bi oni, prvenstveno, trebalo da se izbore za ista prava koje imaju i ostali građani Hrvatske. Svako drugo, a pogotovo - nasilno rešenje, bilo bi na štetu Srba, jer ne bi dobili podršku međunarodne zajednice.

Slobodan Milošević je zastupao sasvim suprotno mišljenje.

Milošević ne veruje "srpskom Gandiju"

Milošević je tražio od Jove da potpuno uništi turizam u Hrvatskoj! Bilo bi to zgodan revanš Hrvatima za njihovu podršku šiptarskim rudarima i Azemu Vlasiju, za vreme štrajka u ugljenokopu Stari Trg, na Kosovu. Jova je usplahireno nastavio da objašnjava da je Hrvatska – država Srba koji u njoj žive, i da bi takav kriminogeni čin svim građanima Hrvatske doneo ekonomsku štetu, a možda i ljudske žrtve.

Prenebregavajući sve što je Jova govorio, Slobodan Milošević je nastavio sa još povišenijim tonom i još nehsvatljivijim zahtevima. "Vi, profesore, treba da naložite krajiškim Srbima da isprovociraju nemire u Hrvatskoj“.

Jova mu je još jednom dao do znanja da se zgražava nad takvom zloupotrebom Srba u Krajini, da on nipošto nije pogodna ličnost za takve dogovore a pogotovo ne – za takve poslove!

- Slušajte, gospodine predsedniče, Vi i ja se definitivno ne možemo sporazumjeti... Ja sam humanista, a ne terorista! Molim Vas da me pustite, da se što dalje od Vas udaljim!

Milošević je žrtvovao Srbe iz Hrvatske

- Dragane, zapamti i zabeleži ovo što ću ti reći... On je potpuno sumanut! Videćeš, samo za jednu noć on će nas – sve Srbe – u Hrvatskoj i Bosni izdati i ostaviti na cedilu... Biće to „kristalna noć“ za sve tamošnje nesrećnike… Uradiće to radi nekog sopstvenog profita. On je opsjednut samo sobom i vlašću, a ja se ne usuđujem o tome sada javno pričat… Zato Te molim da ovo zadržiš samo za sebe. Jednog dana ću o svemu tome progovorit i autorizovat sve što sam ti sada rekao - rekao mi je jednom prilikom Jovan.

- Videćeš, on će me uskoro smaknuti... Naći će već načina za to, možda već u toku sutrašnjeg dana... Bio je ljut kao ris što nisam oduševljeno prihvatio njegove sumanute ideje.

U tom trenutku nisam shvatio šta hoće da kaže, a nisam se usuđivao ni da ga pitam – da li misli da će ga Milošević smaknuti sa predsedničke funkcije u Srpskoj demokratskoj stranci, ili smaknuti fizički, odnosno narediti da ga ubiju?

Svim svojim bićem, svakim svojim damarom, od te večeri, osećao sam da, svi mi njegovi prijatelji, i njegova porodica počinjemo da gubimo Jovana. Da je tiranin rešio da ga satre... Ne samo njega, već i ostale Srbe iz Hrvatske.

Smrt Jovana Raškovića

Jova je umro posle neprijatnog razgovora sa jednim novodoseljenim komšijom, komandantom specijalne jedinice, koji se neposredno pre toga vratio sa Kosova. Stanovao je iznad njih, i vršeći nekakve prepravke u svom stanu, isključio je vodu u celoj zgradi. Zbog velike žege i lekova, Jova se pojačano znojio... Ne mogavši da se okupa dva dana, onako hrom, popeo se gore, da komšiji objasni da je teško bolestan, i da ga najljubaznije zamoli da slavinu odvrne, bar privremeno, samo da se spere i ranu očisti od znoja.

Čim ga je Jova oslovio rečju – "susede", on je počeo da se dernja, da ga psuje i naziva ustašom. Pretio je i da će ga ubiti! Zapanjen i preplašen, Jova je jedva sišao niz stepenište. Za njim je išao komšija, nastavljajući da mu preti.

Sklonio se u spavaću sobu, a supruga Tanja je ostala kraj vrata da sluša pretnje razarenog komandanta. Onda je čula tup udarac u spavaćoj sobi, pomislila da je neki teži predmet pao na pod. Kad se komšija, najzad, vratio u svoj stan, pošla je u spavaću sobu da vidi kako je Jovi.

Preneražena zatekla ga je na podu, sa ustima punim pene. Umro je od edema pluća.