OD NEČEG DA SE POČNE Da li je MOGUĆA LUSTRACIJA sudstva i policije?

U Srbiji se uveliko razmišlja o nekom danu posle. Postavljaju se ista ona pitanja koja su devedesetih postavljana nakon dvehiljadite. Mogućnost uklanjanja sa položaja i iz službi tj. diskvalifikacije onih ljudi koji su donosili odluke i učestvovali u uništavanju institucija, pljačkanju, raznim zloupotrebama a da za to ne podležu krivičnim sankcijama zahvaljući važećim propisima i još mnogo čemu i kome. Zato se širom Šumadije i Pomoravlja odomaćio latinski izraz, lustracija, nešto kao obavezna priprema podvarka u zimu.Lustracija je bilo ime rimske religije, čiji su pripadnici na svečan način obavljali rituale čišćenja, bilo od greha, bilo od dodira s krvlju. U današnje doba lustracija je termin koji se u najvećoj meri vezuje za politiku. U svakom slučaju i dalje na neki način ima veze sa čišćenjem. Reč je o odstranjivanju iz javnih službi svih kompromitovanih saradnika. Mnogi u Srbiji su, nakon pada Slobodana Miloševića, čvrsto verovali u rešenost tadašnje partijske koalicije da se odlučno distancira od mračne prošlosti svojih političkih prethodnika. Pitanje lustracije u formi Zakona o odgovornosti za kršenje ljudskih prava, formalizovano je u Parlamentu juna 2003. godine, međutim, bio je to primer Zakona koji u Srbiji nije primenjen u praksi.To je ono kad imaš toliko ljudi koji su zažmurili, namignuli, rekli "ajde“, nisu imali šta da kažu pa rekli "mene je bilo strah". Pa čekaj, bilo je i onih koje nije bilo strah. A jedino što smo do sada mogli da učinimo, jedino što je ostavilo trajnog traga je moralna osuda. I, jezik prezira. Ali, slaba vajda od toga.Lustracija nije takva smrtonosna akcija, kako to predstavljaju Aleksandar Vučić i njegovi čauši, već je to jednostavno pravo civilizovane zemlje na to da onaj koji je učestvovao u nečasnim akcijama u prethodnim vladama nema pravo da se bavi politikom, bar pet godina, niti da bude na određenim značajnim mestima. Ali, razume se čemu tolika histerija. Nekadašnji predsednik DSS-a Vojislav Koštunica bio je protiv lustracije. On je otvoreno govorio da je protiv revolucionarnih metoda. On je verovao u jednu evoluciju društva, da se zadrže gotovo sve poluge vlasti koje je imao Milošević, samo da ih on preuzme. I, tako je nastao haos. Mi danas vidimo da je većina nosilaca Miloševićevog režima još uvek vrlo aktivna u javnom i političkom životu.A zašto nije bilo lustracije posle 5. oktobra? Izgleda da je to tesno povezano sa onom zabranom ili odlaganjem otvaranja dosijea. Očigledno da je nekome ko je bio u svim ovim vladama, a naročito onoj Vladi sa Koštunicom, nije odgovaralo da se, prvo, pokrene otvaranje dosijea, a drugo lustriranje jer možda bi tu morali da zakače i nekog ko je bio u tadašnjoj Vladi. Osim toga, u Srbiji lustracije nije bilo jer bi većina građana morala da se samolustrira, jer su u suštini podržavali politiku Slobodana Miloševića. Čast izuzecima.