"Vučić proteste protiv diktature pretvara u nasilje"

Nemile scene u Srbiji privukle su pažnju regionalnih, ali i svetskih medija. Za Klix.ba ova dešavanja u susedstvu iz Beograda komentarisala je Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja i autorka sa Peščanika.

- Prvi protest koji se dogodio u utorak se samo vrlo pojednostavljeno može nazvati protestom protiv policijskog sata najavljenog za predstojeći vikend u Beogradu. Zabrana kretanja je najavljena zbog porasta broja obolelih od koronavirusa. Kada bismo rekli da su ljudi izašli na ulice samo zbog toga, možda bismo ih mogli nazvati razmaženima, neodgovornima ili sitničavima u ovako globalno teškoj situaciji. Stvarna situacija je malo složenija. Većina ljudi je izašla na ulicu kako bi izrazila protest zbog činjenice da je do eskalacije epidemije došlo upravo neodgovornošću vlasti koja je tačno dva meseca lažirala podatke o broju obolelih i umrlih i negirala da je koronavirus sve vreme u ozbiljnoj ekspanziji. Izvršna vlast, na čelu s vladajućom strankom i njenim predsednikom Aleksandrom Vučićem, sve ovo je učinila kako bi nesmetano održala izbore na svim nivoima 21. juna i kako bi na njih izašlo što više ljudi. Sada kada je ta predstava završena, a koja je u kontakt dovela milione ljudi, rečeno nam je da nećemo moći izaći iz svojih kuća tokom vikenda. Ta poruka je razljutila ljude jer praktično znači - ovce su uradile ono što se od njih očekivalo i sada ih treba zaključati nazad u tor. I to samo za vikend. Tokom nedelje, dok rade, ovce mogu biti izložene virusu. Sve to zajedno izuzetno vređa inteligenciju i zbog toga je došlo do pobune - kaže Sofija Milošević.

- Kako je protest prerastao u nasilje? Odgovor je dosta jednostavan i očigledan svakome ko imalo poznaje prilike i aktere javne scene u Srbiji. Vlast je protestima pridružila grupe koje kontroliše - pre svega navijače i ultra desničarske grupe. Oni su proteste naizgled učinili nasilnim, da bi policija uzvratila brutalno, ali najviše prema ljudima koji su došli da mirno izraze svoje nezadovoljstvo. Policija je u Beogradu ispaljivala suzavac na potezu od nekoliko desetina kilometara, gađajući iz automobila i manje grupe ljudi koji su se kretali uskim ulicama Beograda, u pokušaju da dođu do svojih stanova i kuća. O izvođenju konjice, policijskih pasa i nasumičnom prebijanju da i ne govorimo. Upotrebljena je nesumnjivo nesrazmerna sila i o tome postoje brojni snimci i svedočenja. 

Gde se nalazi linija koja deli ono što se kolokvijalno naziva "dešavanje naroda" i ovaj sukob s policijom koji ne deluje samo kao građanski aktivizam?

- Sukob s policijom su izazvale navijačke i desničarske grupe koje su pod direktnom kontrolom vlasti. Ovo nije nikakva špekulacija, u medijima i privatnim arhivama fotografija vidimo lica osoba koje neskriveno i već godinama predstavljaju neku vrstu nasilne podružnice vladajuće stranke. Njima je u interesu da protest predstave kao nasilan i time opravdaju policijsko nasilje nad mirnim demonstrantima. Autentično nezadovoljni građani nisu došli na protest da izazivaju sukobe, već da izraze svoj protest protiv osmogodišnje diktature jedne partije i jednog čoveka. Ona je kulminirala žrtvovanjem sopstvenih građana tokom epidemije, kako bi se dodatno učvrstila.
Koliko u svemu ovome uticaj imaju pregovori o rešavanju statusa Kosova?

- Ne mislim da ovi pregovori imaju presudan uticaj. Prema svim istraživanjima, kosovsko pitanje odavno nije među percipiranim najvažnijim problemima građana. Dodatno, ono što zovemo kosovskim pitanjem se u poslednjih desetak godina poprilično promenilo - od formalnog pitanja statusa do toga da su se dominantno srpski delovi Kosova pretvorili u stecište organizovanog kriminala, a da Srbi s Kosova tvrde da se ovog kriminala, dirigovanog iz Srbije, plaše mnogo više i od ishoda pregovora ili tretmana Albanaca. Ne treba zaboraviti ni da je 2018. godine umereni i ugledni srpski političar Oliver Ivanović ubijen u Kosovskoj Mitrovici, a da jednog od osumnjničenih za ovo ubistvo javno i bez ograde štite vlasti u Srbiji.

Prvo smo imali prebrzo ukidanje svih mera, onda izbore na kojima je Vučić pokorio sve, pa eskalaciju pandemije, sad ovo nasilje. Šta sledi?

- Veoma je teško prognozirati šta sledi, do te mere su okolnosti nepredvidive i promenjive. Ako nešto mogu da predvidim uz priličnu sigurnost, jeste da će nezadovoljstvo građana samo rasti, ali da će rasti i sila koju će režim biti spreman da upotrebi kako bi ugušio ovo nezadovoljstvo.

Da li iz ovih procesa neko može izaći kao pobednik i gde je zapravo šansa "demokratske" Srbije?

- Prvo moramo da definišemo šta danas znači demokratska Srbija. I taj pojam se promenio. To je onaj deo Srbije i oni građani koji žele slobodne izbore i smjenjivu vlast. Njih ima i u konzervativnim strankama, na levici, u centru, među intelektualcima i slobodnomislećim ljudima. Jedina šansa svih nas jeste borba za slobodne izbore koji su nam odavno oduzeti. Kada osvojimo taj minimalni aspekt demokratije, moći ćemo dalje da diskustujemo o pravcu u kojem želimo da se naša zemlja razvija - zaključila je Sofija Milošević.