LIČNI STAV Dejan Mirović: Dogovor o podeli Kosova u senci korone

Teško je poverovati da Albanija, Bosna i Hecegovina, Severna Makedonija, Bugarska ili Rumunija imaju bolje doktore ili zdrastvenu opremu od Srbije. Zato se može zaključiti da su Vučićeva neorganizovanost, kadrovska politika i urušavanje institucija koje traje od 2013. u potpunosti devastirali zdrastvenu zaštitu. 

Vlast u Srbiji očigledno pokušava da skrene pažnju sa ovih činjenica. Ona upoređuje neuporedivo - katastrofalno stanje u Italiji sa 60 miliona stanovnika i Španiji sa 40 miliona sa Srbijom. Pošto se Srbija nalazi na Balkanu, a ne Apeninskom ili Pirinejskom poluostrvu takvo poređenje je deplasirano.

Uprkos ovom lošem stanju, najgorem u regionu, vlast u Beogradu umesto da se bavi gorućim problemom, nastavlja da pregovora sa Trampovom administracijom o neustavnoj predaji preko 90% Kosova i i Metohije, uključujući i severnu Kosovsku Mitrovicu ili ukupno 100.000 ljudi i 1.600 sakralnih objekata kao i dela centralne Srbije (oko Preševa) secesionistima u Prištini.

Vučić je po svemu sudeći, početkom marta u Vašingtonu sa Trampovom administracijom, odnosno izaslanikom za “dijalog Kosovo-Srbija“ Grenelom, usaglasio dogovor o podeli. Da je dogovor postignut u martu-aprilu su tvrdili i dobro obavešteni i uticajni mediji kao što su New York Times, Sky news, Foreign policy, New Republic.

Prema akademiku Bartošu smisao ugovora se vidi iz njegove primene. Da je do primene došlo govore i sledeće činjenice.

SAD su počele da primenjuju dogovor tako što su organizovale 25. marta smenu takozvanog premijera Kosova Kurtija, nemačkog favorita koji se javno protivio podeli. Grenel je 19. aprila najavio posle razgovora sa Beogradom i Prištinom, da će u roku od oko 7 dana biti ukinute takse prema Srbiji i to bez reciprociteta i da će posle toga navodno početi “ozbiljni pregovori“. Dan posle toga je Haradinaj koji je inače uveo takse, podržao Grenela i napao izaslanika EU Lajčaka da pokušava da odloži američki sporazum.

Sa druge strane, Beograd po svemu sudeći primenjuje dogovor tako što se distancira od Moskve, Vučićevim ignorisanjem ruske humanitarne pomoći povodom Korone, a zatim i prikazivanjem više puta 15. aprila na državnoj RTS skandaloznog propagandnog filma „Putinovi svedoci“ u kojem se ruski predsednik prikazuje kao ubica. Beograd upadljivo ćuti i povodom uključenja takozvanog Kosova u albanski i Evropski energetski sistem sistem operatora struje koji je izvršen 20. aprila.

Nakon početka primene dogovora i smene Kurtija, Vučić nije demantovao postojanje dogovora. Grenel se licemerno ogradio sugerišući da ne zna da li su Tači i Vučić dogovorili podelu i tako sa SAD skinuo odijum koji će ona izazvati, pre svega u Srbiji. Sa druge strane, veliki srpski režiser Kusturica je javno 18. aprila pozvao svog prijatelja ruskog predsednika da ne podrži u SB UN dogovor o podeli Kosova čak iako ga Beograd prihvati.

U tom kontekstu se može tvrditi da će nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji biti održani izbori u kratkom roku, to uostalom i vlast najavljuje, možda i za Vidovdan (nedelja) da bi patriotski simulakrum bio potpun. Posle toga će uslediti potpisivanje i formalnog dogovora u Beloj kući u kontekstu američke predizborne trke.

Ako se jedini pravi egzarh Pećkog trona mitropolit Amfilohije pobuni protiv podele, lako se može desiti da Đukanović ponovi udar na Mitropoliju i mitropolita lično kao što je urađeno 12. aprila kada je priveden ili 23. aprila kada mu je prećeno hapšenjem.